„Noje cirher cajtung“: najezda ruskih doseljenika na Beograd

Ako samo deo ruskih imigranata ostane u glavnom gradu Srbije, to će doneti velike promene, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“. U reportaži se navodi da veći deo Rusa nije došao iz političkih razloga, nego zbog posla.

„Od početka rata u Beogradu živi velika i šarena ruska dijaspora. Mnogi će verovatno ostati i promeniti grad“, piše „Noje cirher cajtung”. U reportaži švajcarskog lista navodi se da je oko 200.000 Rusa doputovalo u Srbiju, što se ocenjuje kao „imigracioni talas istorijskih razmera“.

„Njihovo prisustvo menja glavni grad i primorava neke Srbe da revidiraju iskrivljenu sliku o Rusiji i Putinu“, navodi se u tekstu.

„Srbija je postala odredište, jer nije uvela sankcije Moskvi. Nema zabrane putovanja. Ko registruje firmu, smesta dobija dozvolu boravka, drugi iznova moraju da produžavaju turističku vizu“, navodi ciriški list.

Prvi talas nakon izbijanja rata doveo je u zemlju pre svega disidente i aktiviste. „U drugom talasu u septembru su, pored protivnika rata, došli i mnogi stručnjaci i poslovni ljudi koji su napustili Rusiju zbog ekonomskih posledica rata.“

Reporter je razgovarao sa Denisom (26), Rusom koji je pobegao od mobilizacije za rat koji ne odobrava. Sada u Beogradu radi za nevladinu organizaciju i pomaže u evakuaciji izbeglica iz Ukrajine. Kaže, sviđa mu se u Beogradu.

U članku se prenosi da preko 60 odsto Srba za rat krivi NATO i Zapad.

„Taj narativ je - kako je NATO tokom kosovskog rata 1999. bombardovanjem naneo poraz Srbiji, isto tako sada Zapad pokušava da obori Rusiju na kolena. Ta analogija može se čuti u svakom taksiju i svakoj gostionici, i svakodnevno čitati u novinama. Posredna poruka je da će sada Rusija osvetiti srpsko poniženje“, piše list.

„Odnedavno ima ruskih prodavnica, restorana i barova, a kako su ruski emigranti uglavnom mladi i urbani, oni menjaju i kulturnu scenu.“, tvrdi reporter i opisuje da se ruski jezik može čuti svuda, u parkovima na Starom gradu, u uličicama Dorćola ili na Vračaru.

Novinaru to liči na vreme posle Oktobarske revolucije 1917. kada su u Beograd dolazile hiljade protivnika revolucije. Oni su, piše, Beogradu doneli noćni život po kojem je grad danas naširoko poznat.

„Ako sada barem deo ruskih migranata tamo pusti korenje, grad će se promeniti i ekonomski. Prošle godine je u Srbiji registrovano 4.500 ruskih firmi. Veliki deo njih su iz IT sektora“, navodi „Noje cirher cajtung”.

To se vidi i po cenama. Reporter opisuje jedan bar koji su ruski imigranti otvorili na Dorćolu. Onde limunada uvezena iz Berlina košta oko pet evra što je „besramno skupo“ za Beograd, piše novinar. Ali mnogi gosti iz Rusije to plaćaju bez problema.