Snimak rasvetljava ubistvo vojnika JNA u Sloveniji

Tužilaštvo za ratne zločine vodi istragu ubistva 1991. godine u Sloveniji, kada su u mestu Škofije likvidirana trojica vojnika Jugoslovenske narodne armije (JNA). Mada se detalji iz istrage još ne mogu saopštiti javnosti, „Politika” saznaje da je tužilaštvo došlo do nekoliko video-snimka na kojima se vidi masakr vojnika. Na tom snimku mogu se prepoznati i akteri zločina, četvorica pripadnika slovenačke milicije koji su pucali, kao i svi detalji bitni za rasvetljavanje događaja od kojeg je proteklo više od 30 godina, a do sada niko nije odgovarao.

Slučaj „Škofije” može da se uporedi sa poznatim predmetom „Škorpioni”, u kojem je takođe postojao snimak ubistva muslimana u Trnovu, u BiH. „Politika” saznaje da su slovenačkim vlastima poznati identiteti počinilaca, ali je malo verovatno da će učiniti išta da doprinesu rasvetljavanju ovog zločina. Ostaje da se vidi šta će biti koraci srpskog tužilaštva i da li će, kao i u predmetu „Petrovačka cesta”, tražiti da se postupak sprovede u odsustvu krivaca.

„Tužilaštvo za ratne zločine postupa u navedenom predmetu, zbog sumnje da je u mestu Škofije u Sloveniji, u junu 1991. izvršen ratni zločin, kada su ubijeni vojnici JNA Branko Sedlar, Osmani Nedžmedin i Slobodan Pantelić”, rekao je za naš list portparol tužilaštva Vasilije Seratlić.

Granični prelaz Škofije kod Kopra bio je jedan od onih koji je zauzela JNA, nakon odluke saveznih vlasti da spreči nameru slovenačkog rukovodstva da preuzme državnu imovinu, carinu i prelaze. Škofije je 27. juna 1991. zaposela borbena grupa iz sastava 13. motorizovane brigade iz Ilirske Bistrice koju je činilo 50 vojnika i starešina. Zbog onemogućenog dopremanja vojnici su trećeg dana ostali bez hrane. S obzirom na zaključeno primirje oko 8.30 časova 29. juna 1991, šestorica vojnika pošla su terenskim vozilom sa graničnog prelaza do karaule kako bi se snabdeli i kako bi prevezli potpukovnika koga su prethodno zarobili i zlostavljali pripadnici milicije Slovenije.

Reč je o potpukovniku Isakoviću kojeg su prethodno svukli, polili motornim uljem i stavili u kamion hladnjaču čija je unutrašnjost presvučena plastikom, pa su vozili kamion po krivinama i kočili. Usled toga je potpukovnik nekontrolisano leteo sa jedne na drugu stranu i napred-nazad, udarajući o stranice hladnjače glavom i telom što je izazivalo mnogobrojne teške povrede.

Vozilom koje je tog jutra krenulo do karaule upravljao je Nedžmedin Osmani (20), Albanac iz Skoplja. U vozilu su bili i Srbi, vojnik Branko Sedlar (36) iz Plaškog i kapetan Slobodan Pantelić (45) sa Zlatibora, major Boris Đorgovski iz Prilepa, koji se izjasnio kao Jugosloven, vojnik Saša Živković iz Paraćina i vodnik Roman Dilparić iz Vranja.

Na putu ka karauli, prošli su pored zasede slovenačke milicije na prilazu mestu Škofije, kod račvanja za Plavlje. U centru sela zaustavila ih je grupa naoružanih pripadnika milicije sa poprečno parkiranim kamionom. Upereno je oružje u njih, a starešina koji je komandovao zahtevao je da predaju naoružanje i vozilo. Rekao je da se pripadnici JNA ne mogu kretati putevima Slovenije. Kapetan Pantelić je to odbio i pozvao se na sporazum o primirju, objašnjavajući da nemaju pravo da ih zaustave. Tražio je da se javi svom načelniku. Posle kraćeg ubeđivanja milicioner mu je saopštio da ne mogu da nastave, već moraju da se vrate i da im samo u tom slučaju garantuje bezbednost.

Oni su okrenuli vozilo i pošli istim putem nazad, zašli u krivinu prema graničnom prelazu i prišli zasedi iznad skretanja za mesto Plavlje. Starešina jedinice milicije, koji je sa njima razgovarao na blokadi, u međuvremenu je javio radio-uređajem zasedi da otvore vatru na pincgauer JNA, što su oni odmah i učinili. Osmanija su ranili u nogu, ali je on nastavio da vozi. Zaustavio se posle stotinak metara uz branik bankine. Suvozač Dilparić pogođen je u nogu, Živković u šaku, a Sedlar u stomak. Major Đorgovski i Živković iskočili su tada sa platforme terenca, pomogli Dilpariću da izađe iz kabine i sakrili ga u obližnju šumu. Pripadnici milicije prišli su vozilu i teško ranjenog Sedlara ubili pucanjem u grudi, a Osmanija hicem u potiljačni deo vrata. Tela su zatim izneli, vozilo pomerili, pa po njemu otvorili vatru sa svih strana kako bi izgledalo da su poginuli u borbi. Zatim su tela vratili, ostavljajući mnogo tragova.

Deo ovih aktivnosti je snimljen kamerom, a „Politika” je imala uvid u video-materijal dostavljen tužilaštvu. Na snimku se vide naoružani pripadnici slovenačke milicije, blokada puta u centru sela, pincgauer na putu i u njemu krvava tela ubijenih vojnika, kao i drugi dokazi na osnovu kojih se mogu utvrditi sve činjenice o ovom zločinu.

„Trojica vojnika ubijena su i ranjena primenom zabranjenog i kažnjivog načina ratovanja, takozvanih ratnih perfidija, kao postupaka kojima se protivniku uliva poverenje, a zapravo je namera da se to poverenje izneveri. To je upotreba nedozvoljenog načina borbe i predstavlja krivično delo protiv međunarodnog humanitarnog prava. Žrtve su se pouzdale u zaključeno primirje i postupanje starešine druge strane kojim je garantovana bezbednost koja je inače i samim sporazumom garantovana, a potom je naređeno zasedi da otvori vatru na njih”, kaže Dušan Bratić, zastupnik porodica ubijenih vojnika.

U ratnim zločinima u Sloveniji ubijena su 44 pripadnika JNA i civila na službi u JNA, a 186 je ranjeno. Mnogi od njih stradali su van borbe, a zlostavljane su i njihove porodice u logorima.

Istraživanja su pokazala da je nalogodavac zločina bio premijer Janez Janša, dok je predsednik Milan Kučan o tome izveštavan, ali ništa nije preduzeo da se počinioci kazne, zbog čega treba da snose komandnu odgovornost.

Prvobitne naredbe da se ubijaju pripadnici vojske sopstvene savezne države nisu izvršavane jer su niži komandanti Teritorijalne odbrane to odbijali, pa su angažovane posebne jedinice milicije. Tako su temelji nove države zaliveni krvlju nedužnih mladića, vojnika JNA.

Otcepljenje Slovenije

Socijalistička Republika Slovenija donela je 25. juna 1991. godine odluku kojom se proglašava samostalnom državom i suspenduje Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i savezno zakonodavstvo na svojoj teritoriji. Povodom nasilnog menjanja granica SFRJ, narušavanja režima na granici, pretvaranja carinskih organa Jugoslavije u republičke organe, preuzimanja kontrole letenja i prisvajanja imovine Jugoslavije, Savezno izvršno veće, tadašnja vlada, donela je odluku o izvršavanju saveznih propisa i zabrani uspostavljanja takozvanih graničnih prelaza unutar savezne države.

Jedinice JNA su otpočele pokret  27. juna i nailazile su na mnogobrojne prepreke od teških motornih vozila i građevinskih mašina i betonskih namenskih zapreka, a suočile su se i sa organizovanim napadima nelegalnih oružanih formacija koje su, pored streljačkog, koristile i artiljerijsko i protivavionsko raketno naoružanje. Istovremeno su otpočeli napadi i na jedinice koje su se nalazile u kasarnama, na skladišta municije, domove JNA, zdravstvene i druge ustanove JNA, kao i isključenje vode i struje zgradama u kojima su živeli pripadnici JNA i članovi njihovih porodica.

Iako su bile izložene snažnim vatrenim udarima jedinice JNA su bez upotrebe većih borbenih sistema 28. juna uspostavile

kontrolu na 19 graničnih prelaza, blokirale preostalih 16, kao i aerodrom Brnik i Luku Kopar. O tome je obavešten Kučan, ali je prekid vatre dogovoren tek u 21 čas istog dana. Sporazum o prekidu vatre i primirju je za Sloveniju potpisao Kučan, a za JNA admiral Stane Brovet.