Evropljani dužni k`o Grci

Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

BRISEL – Dug evrozone u četvrtom kvartalu 2022. godine iznosio je 91,6 odsto njenog društvenog bruto proizvoda, što je za 1,4 odsto manje nego na kraju trećeg kvartala, objavio je danas Evrostat.

U četvrtom kvartalu 2021. godine je dug evrozone bio na nivou 95,5 odsto njenog BDP-a.

Dug EU u četvrtom kvartalu 2022. godine je iznosio 84,0 odsto njenog BDP-a, što je manje u odnosu na prethodni kvartal, kada je bio 85,1 odsto.

U poređenju sa četvrtim kvartalom 2021. godine, dug EU je pao za 4,0 odsto.

Najveći državni dug u zemljama EU je u četvrtom kvartalu 2022. godine zabeležen u Grčkoj, gde je iznosio 171,3 odsto BDP-a ove zemlje.

Iza Grčke slede Italija (144,4 odsto), Portugalija (113,9 odsto), Španija (113,2 odsto), Francuska (111,6 odsto) i Belgija (105,1 odsto).

Najbolji rezultat u EU je u četvrtom kvartalu 2022. godine zabeležila Estonija, gde je državni dug iznosio 18,4 odsto BDP-a.

Na drugom mestu je Bugarska (22,9 odsto), a na trećem Luksemburg (24,6 odsto).

Komentari9

Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric

Mandat svake vlade je za 4 godina. A sve se zaduzuju na trzistu kapatala na 10 godina. To znaci : ''brigo moja predji na drugoga''; 4 godina placanje kamate od sledec vlade a kamata i glavnica od sledece . Nikad nisam video bilo kakvo objasnjenje od ''ekonomskih strucnjaka'' .

Odgovori | 13

Joca Švedska

Zapadne države EU su svojom kontrolom nad Centralnom Bankom u Frankfurtu rešile da prate primer SAD i da se zadužuju, kao i da štampaju evre bez pokrića. Takva politika bazira se na spremnosti trećih zemalja da kupuju evre i dolare po nerealnoj ceni što omogućava SAD i EU da ih tiho pljačkaju. To je svet polako shvatio i prelaze na druge valute, kao na primer kineski juan isl. Uskoro će SAD i EU jedino moći da pljačkaju jedni druge što nema smisla. Vreme je da se počne živeti od rada.

Odgovori | 104

Демос Кратеин

Није то ништа колико су Амери дужни

Odgovori | 62

Kretenski narod

Americki dug je 123% (u oktobru 2022). Manje nego u Grckoj ili Italiji, ali vise nego drugde u EU. U pravu ste, puno je to, ali dok je petro dolara i dok dolar sluzi kao globalna valuta za razmenu, a US FED i Treasury su u poziciji da stampaju pare (bez realnog pokrica), zime nema. Zato je rat koji se sada vodi mnogo vise od sukoba Rusije i Ukrajine, to je rat za odrzanje americke jednopolarne ekonomske, a time i sve ostale prevlasti.

127

B. Kezun

U clanku bi trebalo da pise o kakvom se dugu radi - unutrasnjem ili spoljnom. Samo juznoevropske zemlje su prezaduzene, a njihovi glavni povjerioci (kreditori) cine zemlje Sjeverne i Centralen Evrope. Govoriti o zaduzenosti Evrope kao cjelini zato nema smisla.

Odgovori | 63

Dugovi

U članku se i ne govori o zaduženosti Evrope u celini nego upravo o zaduženosti svake od zemalja EU ponaosob. Mada se iz naslova može pomisliti da se radi o Evropi u celini. Tačno je da postoje i zaduženja jednih kod drugih u okviru EU, tako da spoljni dug EU nije prosti zbir svih dugova zemalja članica. Ali je i spoljni dug cele EU ogroman.

VesaD

jel to manje rade nego sto trose...

Odgovori | 20

PRIKAŽI JOŠ

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Подели ову вест

Komentar uspešno dodat!

Pročitajte još: