Ka­da je lajk vred­ni­ji od ži­vo­ta

Smrt tri­de­se­to­go­di­šnjeg La­za­ra Đ. iz Pa­ra­ći­na, ko­ji je po­gi­nuo pri­li­kom po­ku­ša­ja da na be­de­mu Pe­tro­va­ra­din­ske tvr­đa­ve na­pra­vi sel­fi – uspo­me­nu sa mo­mač­ke ve­če­ri svog dru­ga­ra, i tom pri­li­kom sa so­bom po­vu­kao i Ste­fa­na Lj. (30), ko­me se le­ka­ri bo­re za ži­vot, po­sled­nji je u ni­zu ne­sreć­nih slu­ča­je­va ko­ji su na­sta­li zbog že­lje da se na­pra­vi sa­vr­še­na fo­to­gra­fi­ja. Pod­se­ća­nja ra­di, dva­de­se­to­go­di­šnji mla­dić po­gi­nuo je 7. ma­ja 2021. go­di­ne u po­ku­ša­ju da se sli­ka na vr­hu va­go­na u že­le­znič­koj sta­ni­ci u Ru­mi, ka­da ga je uda­ri­la je stru­ja od 25.000 vol­ti. Tri me­se­ca ra­ni­je, se­dam­na­e­sto­go­di­šnja ti­nej­džer­ka na­stra­da­la je ka­da je upa­la u re­ku Ni­ša­vu, na­me­ra­va­ju­ći da se sli­ka za „In­sta­gram” na ko­si­ni ke­ja u Pi­ro­tu, dok je 13. ok­to­bra 2018. go­di­ne dva­de­set­sed­mo­go­di­šnji mla­dić iz Be­o­gra­da po­gi­nuo po­sle pa­da u am­bis, vo­đen že­ljom da na­pra­vi sel­fi na li­ti­ci Dri­ne, u bli­zi­ni Pe­ruć­ca na Ta­ri.

Hra­bri sel­fi­ji sa li­ti­ca pla­ni­na, vi­so­kih mo­sto­va i kro­vo­va vo­zo­va i auto­mo­bi­la u po­kre­tu po­sta­li su im­pe­ra­tiv ge­ne­ra­ci­je na ras­kr­šću de­tinj­stva i od­ra­slog do­ba i na­čin da mi­le­ni­jal­ci i pri­pad­ni­ci zed ge­ne­ra­ci­je pri­ku­pe što vi­še laj­ko­va na so­ci­jal­nim mre­ža­ma. Stu­di­ja Fon­da­ci­je IO, ko­ja se ba­vi trop­skom i put­nič­kom me­di­ci­nom, po­ka­za­la je da sva­kih 13 da­na u sve­tu jed­na oso­ba stra­da zbog ri­zič­nog fo­to­gra­fi­sa­nja, a naj­če­šći uzrok smr­ti je­ste pad sa vi­si­ne – pla­ni­na, kro­vo­va i vo­do­pa­da. Ova stu­di­ja po­ka­zu­je da je ja­nu­a­ra 2008. do ju­la 2021. go­di­ne zbog sel­fi­ja naj­ma­nje 379 lju­di iz­gu­bi­lo ži­vot – 141 su bi­li tu­ri­sti, a 238 lo­kal­no sta­nov­ni­štvo. Pro­seč­na sta­rost žr­ta­va bi­la je 24,4 go­di­ne, a 60 od­sto njih bi­li su mu­škar­ci. Na li­sti od vi­še od 50 dr­ža­va, naj­vi­še smr­ti zbog sel­fi­ja za­be­le­že­no je u In­di­ji (100), Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (39) i Ru­si­ji (33), a Špa­ni­ja sa 15 pre­mi­nu­lih de­li še­sto me­sto sa Austra­li­jom.

Psi­ho­log Ana Mir­ko­vić, su­o­sni­vač In­sti­tu­ta za di­gi­tal­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, ob­ja­šnja­va da je glav­ni mo­tiv zbog ko­jih mla­di ri­zi­ku­ju ži­vot zbog fo­to­gra­fi­je po­tre­ba da isto­vre­me­no im­pre­si­o­ni­ra­ju pri­ja­te­lje i po­zna­ni­ke, kao i ne­po­zna­te oso­be ko­ji su nji­ho­vi pra­ti­o­ci na dru­štve­nim mre­ža­ma.

„Mla­di ne raz­mi­šlja­ju da po­ku­šaj pra­vlje­nja sa­vr­še­nog sel­fi­ja mo­že tra­gič­no da se za­vr­ši – oni mi­sle da se ne­sreć­ni slu­ča­je­vi uvek de­ša­va­ju ne­kom dru­gom i ne­ma­ju strah od smr­ti. Pri­pad­ni­ci mo­je ge­ne­ra­ci­je ži­ve­li su u ube­đe­nju da se si­da i pol­ne bo­le­sti uvek de­ša­va­ju ne­kom dru­gom, a ne­ki no­vi klin­ci mi­sle da su baš oni imu­ni na tra­gič­ne slu­ča­je­ve. Ide­ja da će zbog jed­ne ’stra­va’ fo­to­gra­fi­je do­bi­ti mi­li­on laj­ko­va za­glu­šu­je sva­ki glas ra­zu­ma ko­ji im ša­pu­će da sel­fi sa vr­ha li­ti­ce ni­je naj­pa­met­ni­ja ide­ja. Do­ze do­pa­mi­na ko­je do­bi­ja­ju sa sva­kim no­vim laj­kom i te ka­ko osna­žu­ju nji­hov ne­zre­li ego i oni se ose­ća­ju sve moć­ni­je, pa sa­mi se­bi po­di­žu ’le­stvi­cu’ iza­zo­va – da­nas će se sli­ka­ti sa vr­ha zgra­de, su­tra sa vr­ha auto­mo­bi­la, a pre­ko­su­tra sa vr­ha vo­za u po­kre­tu”, ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Mir­ko­vi­će­va vi­še od jed­ne de­ce­ni­je pro­u­ča­va so­ci­jal­ne mre­že i mla­di­ma ši­rom Sr­bi­je dr­ži pre­da­va­nja o zam­ka­ma ko­je vre­ba­ju sa in­ter­ne­ta i opa­sno­sti­ma ko­je sti­žu sa po­pu­lar­nog „Tik­to­ka”, „In­sta­gra­ma” i „Fej­sbu­ka”. Ka­ko je na­gla­si­la, va­žno je raz­u­me­ti da je gru­pa vr­šnja­ka „vr­hun­sko bo­žan­stvo” u ti­nej­džer­skom i pe­ri­o­du ra­ne ado­le­scen­ci­je – mla­di će za­rad pri­hva­ta­nja, pri­zna­nja i tak­mi­če­nja sa pri­ja­te­lji­ma ura­di­ti go­to­vo sve. Na­ža­lost, to zna­ju i kre­a­to­ri vi­deo-igri­ca i „iza­zo­va”, ko­ji se po­put epi­de­mi­je ši­re me­đu mla­di­ma, a nji­ho­ve po­sle­di­ce kre­ću se od (sa­mo)po­vre­đi­va­nja pa do smr­ti.

„Uče­šće u ’iza­zo­vi­ma’ pred­sta­vlja na­čin da se mla­da oso­ba po­zi­ci­o­ni­ra unu­tar svo­je vr­šnjač­ke gru­pe i oni su od­u­vek po­sto­ja­li – u ’ana­log­nom’ do­bu ko­me pri­pa­da mla­dost mo­je ge­ne­ra­ci­je, iza­zo­vi su bi­li vo­žnja bi­ci­klom bez ru­ku, ski­ja­nje bez šta­po­va ili hod na ru­ka­ma una­zad. Na­ža­lost, u di­gi­tal­nom do­bu oni po­sta­ju sve opa­sni­ji, a me­đu naj­no­vi­jim je­ste i iza­zov ’so i led’ u ko­me uče­stvu­je­te ta­ko što na­kon so­li, na ru­ku na­ne­se­te led, pa če­ka­te da na­sta­ne otvo­re­na ra­na, ko­ju po­tom fo­to­gra­fi­še­te i po­sta­vi­te na ’Tik­tok’. Do­ne­dav­no je na tro­nu po­pu­lar­no­sti bio ’ble­ka­ut’, od­no­sno iza­zov one­sve­šći­va­nja, či­ja je žr­tva pre dve go­di­ne bio i de­se­to­go­di­šnji de­čak u Ra­ko­vi­ci, ko­ji se obe­sio dok su ro­di­te­lji bi­li u pro­dav­ni­ci. Ova ta­ko­zva­na igra ’gu­še­nja’ iz­gle­da ta­ko što uče­sni­ci na­mer­no pre­ki­da­ju do­tok ki­se­o­ni­ka, po­ku­ša­va­ju­ći da se ugu­še, a sve sa ci­ljem da do­ži­ve ose­ćaj ko­ji oso­ba ima ne­po­sred­no pred smrt, a to je gu­bi­tak sve­sti”, upo­zo­ra­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

De­set naj­o­pa­sni­jih me­sta za sel­fi­je na sve­tu

Me­đu de­set me­sta na pla­ne­ti na ko­ji­ma je naj­vi­še oso­ba stra­da­lo zbog ri­zič­nog fo­to­gra­fi­sa­nja su i Ni­ja­ga­ri­ni vo­do­pa­di, Ve­li­ki ka­njon u Ame­ri­ci, Čar­ko del Bu­ro u Kolumbiji, pla­ža Pe­nja u Bra­zi­lu, vo­do­pad Mlan­go u Keniji, Ural­ske pla­ni­ne u Ru­si­ji, Tadž Ma­hal i do­li­na Dud­pa­tri u In­di­ji, ostr­vo Nu­sa Lem­bon­gan u In­do­ne­zi­ji i ar­hi­pe­lag Lang­ka­vi u Ma­le­zi­ji. I stu­di­ja Ame­rič­ke na­ci­o­nal­ne me­di­cin­ske bi­bli­o­te­ke, ko­ja je ra­đe­na od 2011 do 2017. go­di­ne, po­ka­zu­je da su naj­če­šći uzro­ci smr­ti pa­do­vi sa vi­si­ne, uta­pa­nje i sa­o­bra­ćaj­ne ne­zgo­de. Zbog to­ga oni pre­po­ru­ču­ju da se na me­sti­ma ko­ja mo­gu bi­ti opa­sna po ži­vot ozna­če „zo­ne bez sel­fi­ja”, a to su naj­če­šće pla­nin­ski vr­ho­vi, vi­so­ke zgra­de i je­ze­ra.