Za slu­čaj „Ov­ča­ra” Sr­bi­ja is­pla­ti­la od­šte­tu od 16 mi­li­o­na di­na­ra

Srp­ski su­do­vi tre­nut­no vo­de 20 po­stu­pa­ka po tu­žba­ma srod­ni­ka žr­ta­va rat­nih zlo­či­na, a naj­ve­ći broj onih ko­ji tu­že Sr­bi­ju su dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske, kao i sta­nov­ni­ci Ko­so­va. Te­me­lji za ove po­stup­ke su pra­vo­sna­žne osu­đu­ju­će kri­vič­ne pre­su­de ko­je je do­ne­lo Ode­lje­nje za rat­ne zlo­či­ne kao i Ha­ški tri­bu­nal. U ve­ći­ni slu­ča­je­va, do­su­đe­ni su iz­no­si od 800.000 do 1.100.000 di­na­ra, na­kon du­go­traj­nih i sku­pih par­nič­nih po­stu­pa­ka.

„Naj­ve­ći broj zah­te­va za re­pa­ra­ci­ju od­no­si se na slu­čaj ’Ov­ča­ra’. Mno­gi po­stup­ci u tom pred­me­tu već su okon­ča­ni i Mi­ni­star­stvo od­bra­ne je do­bro­volj­no is­pla­ti­lo od­šte­tu. Za slu­čaj ’So­tin’, gde je ubi­je­no 16 ci­vi­la, 45 oso­ba je ini­ci­ra­lo po­stup­ke. U pro­ce­su za pred­met Hrt­kov­ci, za šta je u Ha­gu osu­đen Vo­ji­slav Še­šelj u to­ku je je­dan sud­ski po­stu­pak”, re­kao je advo­kat Mi­ha­i­lo Pa­vlo­vić, za­stup­nik žr­ta­va. On je ovo iz­ja­vio na kon­fe­ren­ci­ji po­vo­dom pred­sta­vlja­nja iz­ve­šta­ja o is­pla­ta­ma re­pa­ra­ci­ja na osno­vu pre­su­da srp­skih su­do­va, ko­ji je sa­či­nio Fond za hu­ma­ni­tar­no pra­vo (FHP).

Pa­vlo­vić je oce­nio da su iz­no­si ko­je srp­ski su­do­vi do­su­đu­ju ne­a­de­kvat­ni, zbog če­ga su pod­ne­te ustav­ne žal­be.

„Ni­je reč o uobi­ča­je­nim do­ga­đa­ji­ma i re­dov­nim po­stup­ci­ma za od­šte­tu, već o re­pa­ra­ci­ja­ma za žr­tve naj­te­žih kri­vič­nih de­la ko­ja za­ko­no­dav­stvo po­zna­je. U jed­nom slu­ča­ju pro­tiv Hr­vat­ske Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru do­su­dio je od­šte­tu od 25.000 evra za žr­tvu rat­nog zlo­či­na či­je te­lo ni­je na­đe­no”, uka­zao je Pa­vlo­vić.

Igor Ma­ti­ja­še­vić, ko­me je u So­ti­nu ubi­jen otac, ka­zao je da je ključ­ni pro­blem to što na­kon 30 go­di­na od ra­ta na pro­sto­ru Hr­vat­ske ima 1.300 ne­sta­lih.

„Žr­tva­ma ni­je bi­tan iz­nos od­šte­te. To je sim­bo­lič­na su­ma ali je va­žno da se po­ka­že kri­vac i da se po­ša­lje po­ru­ka”, re­kao je Ma­ti­ja­še­vić.

U iz­ve­šta­ju FHP-a na­vo­di se da po­li­tič­ka vo­lja da se pri­hva­ti od­go­vor­nost za zlo­či­ne iz pro­šlo­sti i obe­šte­te sve žr­tve i da­lje iz­o­sta­je, a ošte­će­ni su pri­nu­đe­ni da po­no­vo pred su­do­vi­ma da­ju is­ka­ze, pa je se­kun­dar­na vik­ti­mi­za­ci­ja po­sta­la pra­vi­lo. Zbog to­ga mno­gi od­u­sta­ju od vo­đe­nja ovih po­stu­pa­ka.

Ape­la­ci­o­ni sud u Be­o­gra­du je 2017. do­neo pra­vo­sna­žnu pre­su­du za zlo­čin nad 200 hr­vat­skih za­ro­blje­ni­ka na Ov­ča­ri. Za­vr­še­no je 11 po­stu­pa­ka po tu­žbi za smrt bli­ske oso­be i is­pla­će­na je re­pa­ra­ci­ja od 16 mi­li­o­na di­na­ra. Sma­tra­ju­ći da su do­su­đe­ni iz­no­si ni­ski tu­ži­o­ci su se obra­ti­li Ustav­nom su­du, a na­red­ni ko­rak, po sve­mu su­de­ći, bi­će tu­žba su­du u Stra­zbu­ru.

Ma­sov­na grob­ni­ca u Rud­ni­ci ot­kri­ve­na je po­sle okon­ča­nja man­da­ta Me­đu­na­rod­nog kri­vič­nog su­da za biv­šu Ju­go­sla­vi­ju da spro­vo­di is­tra­ge o zlo­či­ni­ma u eks-Ju­go­sla­vi­ji. Pret­hod­no su tri ma­sov­ne grob­ni­ce sa te­li­ma 889 ko­sov­skih Al­ba­na­ca, ma­hom ci­vi­la, ot­kri­ve­ne u pro­le­će 2001. na tri lo­ka­ci­je u Sr­bi­ji – u be­o­grad­skom pred­gra­đu Ba­taj­ni­ca, u Pe­tro­vom Se­lu i po­red je­ze­ra Pe­ru­ćac. U Rud­ni­ci su eks­hu­mi­ra­ni i iden­ti­fi­ko­va­ni po­smrt­ni osta­ci 52 oso­be, a reč je o ci­vi­li­ma ko­ji su stra­da­li u če­ti­ri odvo­je­na zlo­či­na ko­je su, ka­ko je utvr­đe­no, po­či­ni­li pri­pad­ni­ci Voj­ske Ju­go­sla­vi­je i MUP-a 1999. go­di­ne na pod­ruč­ju Dre­ni­ce.

Je­dan od ovih sud­skih pro­ce­sa vo­đen je po tu­žbi de­set čla­no­va po­ro­di­ce ubi­je­nog La­ti­fa Za­be­li­ja, ko­ji su 2017. go­di­ne ini­ci­ra­li par­ni­cu pro­tiv Mi­ni­star­stva od­bra­ne i MUP-a. Tu­žba je za­sno­va­na na ha­škoj pre­su­di pro­tiv „ko­sov­ske pe­tor­ke”, ko­jom su osu­đe­ni Ni­ko­la Ša­i­no­vić, Dra­go­ljub Oj­da­nić, Ne­boj­ša Pav­ko­vić, Vla­di­mir La­za­re­vić i Sre­ten Lu­kić, na vi­še­go­di­šnje ka­zne. Sud je oba­ve­zao tu­že­ne da tu­ži­o­ci­ma so­li­dar­no is­pla­te iz­nos od po 1.100.000 di­na­ra.

Još ne­ma re­pa­ra­ci­je za žr­tve „Olu­je”

Sr­bi­ja ne­ma po­se­ban za­kon ko­ji bi pro­pi­si­vao oba­ve­zu na­kna­de šte­te za žr­tve rat­nih zlo­či­na, zbog če­ga se pri­me­nju­ju od­red­be Za­ko­na o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma ko­ji pro­pi­su­je od­go­vor­nost dr­ža­ve, uko­li­ko je po­je­di­nac ko­ji je de­lo­vao u okvi­ru tog or­ga­na vla­sti, iz­vr­šio rat­ni zlo­čin. Od­šte­te žr­tva­ma bi­će do­su­đe­ne i srod­ni­ci­ma Sr­ba stra­da­lih u zlo­či­ni­ma na Ko­so­vu za ko­je se u spe­ci­ja­li­zo­va­nom su­du u Ha­gu su­di Ha­ši­mu Ta­či­ju, uko­li­ko bu­de osu­đen.

U Hr­vat­skoj, iako je do­net za­kon ko­ji šti­ti ci­vil­ne žr­tve ra­ta, ko­li­ko je po­zna­to, ni­ko od srod­ni­ka vi­še sto­ti­na Sr­ba ubi­je­nih 1995. u ak­ci­ji „Olu­ja” u Hr­vat­skoj ni­je još do­bio od­šte­tu.