Izveštaj EP o Srbiji: Žale zbog neusklađenosti sa spoljnom politikom EU

BRISEL - Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) usvojio je danas izveštaj i kompromisne amandmane na izveštaj o Srbiji izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika sa 43 glasa "za", šest "protiv" i pet "uzdržanih".

Uoči glasanja Bilčik je zahvalio kolegama i dodao da su imali četiri kruga sastanaka i da su na kraju dobili solidan izveštaj.

 "Možemo poslati solidnu poruku našim partnerima u Beogradu vezano za odlučnost EP da bude i dalje angažovan na Zapadnom Balkanu" rekao je Bilčik.

U izveštaju je usvojen amandman kojim se izražava žaljenje zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i podvlači činjenica da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU.

"Primećuje se usklađivanje Srbije sa EU u glasanju za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava. EP izražava žaljenje, međutim, zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije, kao i zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom. Žali zbog činjenice da su ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024. i sastanke sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU", piše u izveštaju.

U izveštaju se dalje navodi da je EP zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-informativne agencije (Aleksandra Vulina), koji je, po njihovim rečima, poznat po svojoj anti-EU i proruskoj retorici.

Kada su u pitanju demokratija i vladavina prava, konstatuju usvajanje amandmana na Ustav i naglašavaju da bi reformski proces Ustava trebalo da se nastavi kao prioritet.

"EP pozdravlja usvajanje mera za poboljšanje izbornih uslova i medijskog okruženja uoči izbora u aprilu 2022, kao rezultat međustranačkog dijaloga koji je omogućio Evropski parlament i pozdravlja spremnost Narodne skupštine da nastavi dijalog", piše u izveštaju.

Izveštaj poziva srpske vlasti da pojačaju napore u zaštiti ljudskih prava.

U izveštaju se osuđuje otvaranje kancelarije "Russia Today" u Beogradu i pokretanje onlajn servisa vesti na srpskom jeziku i pozivaju se srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade sa odlukom Saveta o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT i poziva se Srbija da se bori protiv dezinformacija.

U izveštaju se izražava zabrinutost zbog zakasnele implementacije medijske strategije i akcionog plana i poziva vlada da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

"EP žali zbog činjenice da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standarde i poziva na dodelu pete frekvencije kroz transparentan i nepristrasan proces", navodi se.

Evropski parlament pripremio je izveštaje o Srbiji i tzv. Kosovu, kao i o drugim zemljama Zapadnog Balkana, koji će sredinom maja dobiti svoju finalnu formu za svaku zemlju za 2023. godinu, nakon plenarne sednice Evropskog parlamenta.

Ovi izveštaji imaju samo konsultativnu ulogu i nisu pravno obavezujuće ni za zemlje članice, niti za ostale evropske institucije, prenosi Tanjug

Amandman 462, koji se odnosi na položaj Roma u Srbiji, je odbijen i njime se posebno pozivaju srpske vlasti da preduzmu mere za rešavanje problema diskriminacije i nejednakosti sa kojima se Romi suočavaju, posebno u oblastima obrazovanja, zapošljavanja i pristupa javnim uslugama.