Pretorija se predomislila, ipak neće iz Haškog suda

Izgleda da Vladimir Putin neće biti bezbedan ako krajem avgusta odluči da otputuje na 15. samit BRIKS-a u Durban, jer je južnoafrički predsednik Siril Ramafoza odustao od obećanja da će napustiti Međunarodni krivični sud (MKS), koji je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika.

Predsednik Ramafoza je pogrešio kad je rekao da će njegova zemlja izaći iz Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji razmatra slučajeve genocida, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, izjavio je juče portparol predsedništva posle kontradiktornih poruka koje su stigle iz Pretorije.

„Ovo pojašnjenje usledilo je nakon greške u komentaru datom tokom brifinga za medije koji je održao vladajući ANC o statusu Južnoafričke Republike u vezi s Međunarodnim krivičnim sudom”, navodi se u saopštenju Ramafozine kancelarije.

Portparol predsednika Vinsent Magvenja kaže da Južnoafrička Republika ostaje potpisnica Rimskog statuta MKS, u skladu s rezolucijom 55. nacionalne konferencije ANC-a održane u decembru prošle godine, kojom se poništava ranija odluka o povlačenju iz Haškog suda. On je objasnio da će Pretorija raditi na osnaživanju Protokola iz Malaboa, kojim bi se uspostavio kontinentalni krivični sud koji bi dopunio rad Međunarodnog krivičnog suda.

Pre ovog obrta predsednik Ramafoza je u utorak, nakon posete finskog predsednika Saulija Niniste, poručio novinarima da je ANC „doneo odluku da je mudro da se Južnoafrička Republika povuče iz MKS, uglavnom zbog načina na koji se smatra da se MKS bavi ovim vrstama problema”.

Predsednik Ramafoza je dodao da su razmatrali i pitanje da li će Vladimir Putin biti pritvoren ako stigne u zemlju:

„Često sam kad bi me pitali o ovome govorio da ćemo, kad se stvar završi, moći da kažemo svima kakav će biti naš stav”, prenosi lokalni portal „Sitizen”.

Iako je Moskva negirala optužbe, Međunarodni krivični sud izdao je sredinom marta nalog za hapšenje ruskog predsednika, optuživši ga da je navodno odgovoran za „ratni zločin protivpravne deportacije stanovništva (dece) i protivpravnog preseljenja stanovništva iz okupiranih područja Ukrajine u Rusku Federaciju”.

Ovo nije prvi put da se Južnoafrička Republika našla u centru diplomatske i pravne zagonetke u vezi sa svojim obavezama kao potpisnice Rimskog statuta. Vlasti ove zemlje su 2015. godine odbile da postupe po nalogu MKS i da zbog ratnih zločina uhapse tadašnjeg sudanskog predsednika Omara el Bašira, koji je došao na samit Afričke unije. Južnoafrička Republika je tada pretrpela oštre kritike jer je dozvolila sudanskom lideru da se vrati u svoju zemlju.

Kremlj je u ponedeljak saopštio da će predsednik Vladimir Putin odlučiti da li će prisustvovati konferenciji BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici u avgustu „kada za to dođe vreme”.

Kao članica BRIKS-a, Južnoafrička Republika neguje dobre odnose s Rusijom i uprkos pritisku SAD nije osudila rusku akciju u Ukrajini. Pretorija je održala i zajedničke pomorske vežbe s Rusijom i Kinom, koje su se poklopile s godišnjicom početka rata u Ukrajini.

Generalni sekretar ANC Fikile Mbalula odbacio je primedbe da su vojne vežbe sa ruskom mornaricom znak da podržavaju Moskvu u ratu u Ukrajini. Južnoafrička vlada nije podržala nijednu stranu u sukobu, već je pozvala UN da predloži svoj mirovni plan, na koji moraju da pristanu Rusija i NATO.

„Cilj takvog mira je okončanje sukoba između Ukrajine i Rusije pronalaženjem trajnih rešenja koja obuhvataju bezbednosne garancije svih strana, što bi sprečilo bilo kakvu dalju eskalaciju koja bi mogla da dovede do šireg globalnog rata”, rekao je Mbalula.