Bajden ne prepušta „nuklearno dugme” Seulu

Da li Vašingtonska deklaracija SAD i Južne Koreje najavljuje skori „kraj” Kim Džong Una, ili će ipak produbiti konfrontaciju na neuralgičnoj 38. paraleli?

Ako Pjongjang upotrebi nuklearno oružje protiv Sjedinjenih Država ili njenog saveznika Južne Koreje to će biti samoubistvo severnokorejskog režima, zapretio je američki predsednik Džozef Bajden posle razgovora sa južnokorejskim predsednikom Jun Suk Julom kojem je obećao čvrstu podršku i odgovor na svaki mogući napad sa Severa.

Oštro upozorenje Kim Džong Unu povodom sve češćih raketnih pretnji usledilo je pošto su dvojica lidera u Beloj kući predstavila zajedničku deklaraciju kojom se posle 70-godišnje bezbednosne saradnje produbljuje savez SAD i Južne Koreje.

Šestodnevna poseta predsednika Juna Americi i usvojena deklaracija su usledile u vreme sve veće nervoze u Južnoj Koreji zbog gomilanja nuklearnog oružja na Severu i zahteva Seula da se kao odgovor na te pretnje razvije domaći nuklearni arsenal. SAD su najavile da će Južnoj Koreji omogućiti bolji uvid u svoju nuklearnu doktrinu u slučaju bilo kakvog sukoba sa Severnom Korejom koja neprekidno uvećava svoj arsenal taktičkog raketnog naoružanja.

Ali od razvoja toliko željene južnokorejske atomske bombe nema ništa, ali ni od ponovnog raspoređivanja američkog nuklearnog arsenala na jugu poluostrva. Crveno nuklearno dugme i dalje će biti u rukama američkog predsednika.

„Imam apsolutni i jedini autoritet da lansiram nuklearno oružje, ali ono što deklaracija znači je da ćemo se konsultovati sa našim saveznicima, ako takva akcija bude potrebna”, izjavio je Bajden.

Vašington je, prema sporazumu postignutom u sredu, pristao da povremeno, prvi put posle 40 godina, raspoređuje američke podmornice sa nuklearnim naoružanjem u Južnoj Koreji i uključi Seul u svoje operacije nuklearnog planiranja, objavio je Bi-Bi-Si.

Penzionisani podmornički kapetan južnokorejske vojske Mun Keunsik  smatra da će raspoređivanje američkih podmornica opremljenih nuklearnim balističkim raketama predstavljati ogroman pritisak na Severnu Koreju, jer obično se takve informacije ne objavljuju.

Pojedini stručnjaci smatraju da se Kim neće uplašiti  i da neće korigovati svoj agresivni kurs budući da je decenijama ogroman deo BDP-a osiromašene zemlje trošio na razvoj zabranjenih programa nuklearnog oružja.

Iz Pjongjanga za sada nema reakcije na upozorenja iz Bele kuće, ali je zato reagovao Peking. Kina je upozorila Vašington i Seul da ne provociraju dalju konfrontaciju sa Severnom Korejom. Peking je osudio odluku o slanju američke podmornice, poručivši da takav potez podriva regionalni mir i stabilnost i protivi se cilju – denuklearizaciji  Korejskog poluostrva.

„Sve strane treba da se suoče sa suštinom problema na Korejskom poluostrvu i da igraju konstruktivnu ulogu u promovisanju mirnog rešenja tog pitanja”, izjavila je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning, prenose agencije.

Derek Džonson iz grupe za zastupanje razoružanja „Global Zero” upozorava da bi potencijalna upotreba nuklearnog oružja od strane SAD samo povećala tenzije u regionu.

Džonson za „Gardijan” kaže da je nuklearno oružje izvor globalne nesigurnosti i  da je u središtu krize na Korejskom poluostrvu: „Dodavanje više ovog oružja u jednačinu, čak i privremeno, neće učiniti SAD ili Južnu Koreju sigurnijim. Mnogo je verovatnije da će ovo pogoršati, a ne ublažiti, pritiske u regionu, koji bi u svakom trenutku mogao katastrofalno da proključa”.

U Vašingtonskoj deklaraciji Bajden je obećao da će

bezbednosna posvećenost Vašingtona Seulu biti „gvozdena” i da će svaki severnokorejski nuklearni napad na Južnu Koreju „naići na brz, neodoljiv i odlučan odgovor”. Ali malo je verovatno da će ove američke obaveze u potpunosti zadovoljiti uticajnu i sve glasniju grupu akademika, naučnika i članova vladajuće partije Južne Koreje koji su se zalagali da se Seul naoruža i atomskim oružjem.

Na kraju najveći problem sa Vašingtonskom deklaracijom je taj što bi mogla da postane bezvredna posle sledećih američkih predsedničkih izbora, upozorava Karl Fridhof iz Čikaškog saveta za globalna pitanja.  Po njegovom mišljenju, najveći izazov za savez SAD i Južne Koreje predstavlja američka unutrašnja politika.

„ U Seulu postoji ozbiljna zabrinutost zbog povratka republikanaca, posebno Trampa, u Belu kuću. Ako pobedi na izborima 2024. to bi moglo da dovede do nepredvidivog preokreta u odnosima SAD i Južne Koreje”, smatra Fridhof.

Jun se sastao s Ilonom Maskom

Predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol sastao se s izvršnim direktorom „Tesle” Ilonom Maskom u Vašingtonu kako bi razgovarali o ulaganjima u njegovu zemlju, saopštila je kancelarija južnokorejskog predsednika. Oni su se sastali na Maskov zahtev, rekao je Junov viši ekonomski sekretar Čoi Sang-mok, prema zapisu brifinga za novinare koji je Čoi u sredu održao u Vašingtonu, a prenela Junova kancelarija.

Prema Čoiju, Mask je rekao Junu da Južna Koreja ostaje jedan od najboljih kandidata za „Tesline” gigafabrike i da će imati prilike da poseti tu azijsku zemlju.