Našem spasiocu medalja Turske u znak zahvalnosti

Za ogroman trud, hrabrost i požrtvovanost koje je sa svojim timom uložio u borbi sa katastrofalnim posledicama razornog zemljotresa u Turskoj, pukovnik policije Davor Vidović, načelnik Odeljenja u upravi za vatrogasno-spasilačke jedinice i vođa Specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina – nagrađen je medaljom. Na svečanoj ceremoniji održanoj 25. aprila u Kongresnom i kulturnom centru u predsedničkoj palati u Ankari medalju zahvalnosti uručio mu je potpredsednik Republike Turske Fuat Oktaj.

Bilo je predviđeno da svečana ceremonija traje dva sata, ali je zbog ogromnog broja učesnika sve trajalo tri časa, priča Vidović. Osim predstavnika međunarodnih timova, bile su tu i ekipe domaćih spasilaca, zapravo, svi oni su učestvovali u akciji spasavanja koja je počela posle prvog zemljotresa koji je Tursku pogodio 6. februara.

Celu ceremoniju vodio je predsednik Redžep Tajip Erdogan, ali su bili prisutni i ministar unutrašnjih poslova, zamenik predsednika, predstavnici ambasada...

– Zoran Jovanović, zamenik ambasadora, i ja predstavljali smo našu zemlju. Kandidati su u Kongresnom centru bili poređani po abecednom redu, tako da tu nisam uspeo da se sretnem sa ljudima s kojima smo bili u kampu u Hataju, gde smo bili raspoređeni u potrazi za preživelima. Ali, uspeo sam da se nakratko vidim sa kolegama iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske sa kojima smo se inače sve ove godine sretali na obukama i na terenu – rekao je Vidović.

Medalja i sam prijem ponovo su, kaže, probudili emocije i sećanje na ono što su Davor i momci iz spasilačkog tima prošli tih dana u Hataju.

– Pre početka ceremonije prikazan je kraći film o tome šta se sve dešavalo. Kad je počeo film bukvalno sam od emocija zadrhtao. Zavrteo sam priču unazad i ponovo preživeo ono kroz šta smo prolazili: ruševine, potrage, sve ono što smo radili kako bismo došli do bar nekog traga života... Ono što se dogodilo u Turskoj zaista je bilo daleko gore i teže od svega onog što smo prošli kroz sve ove godine na terenu – priseća se Vidović.

On kaže da u toku akcije spasavanja nisu bili u direktnoj vezi sa meštanima, ali su i dalje u kontaktu sa prevodiocem, volonterom koji im je pomagao u sporazumevanju.

– Dečko je iz Adane, mesta koje je oko 180 kilometara udaljeno od Hataja. Sa njim razmenjujemo poruke i fotografije, a obećao je da će na leto doći u Srbiju da nas poseti. Šta se dešava sada u Hataju, kakvo je stanje, zaista ne znam. Ni on nam nije rekao, a mi ne pitamo, jer je zaista teško sećati se svega onoga što smo tamo videli – priča Vidović, koji se već 27 godina bavi ovim poslom.

Sa članovima tima koji su bili u Turskoj i dalje je na vezi. Oni su iz Novog Sada, Kragujevca, Beograda, Valjeva, Užica, Niša, Bora. Posao na terenu ih je zbližio i od njih napravio prijatelje za ceo život. Zato su napravili vajber grupu, da bi mogli da se čuju, vide, da razmene iskustva, lepe vesti...

– U situacijama kada se dogodi zemljotres, požar ili poplava članovi tima se biraju po tome koliko su blizu mesta događaja. Kada je bio zemljotres u Albaniji, organizovali smo se sa timom iz Niša i Kragujevca, pa smo se usput „oformili”. A kada je reč o Turskoj, pošto smo išli iz dva puta, gledali smo da u prvom timu budu oni članovi koji su bliže aerodromu. Znači, kada krećemo vodimo računa da u timu budu oni ljudi koji se brže mogu organizovati, ali i koji ispunjavaju određene uslove – prvenstveno da su zdravi, da imaju sva potrebna dokumenta i da su sposobni da u tom trenutku mogu maksimalno da odgovore na datu situaciju – objašnjava Vidović.

Maskota spasilačkog tima bio je pas Zigi. Upravo on dokazuje koliko su psi važni u pretrazi terena.

– Zigi živi sa svojim vlasnikom, to jest vodičem u Novom Sadu. To je pravilo kod nas. Za razliku od drugih policijskih pasa, ovo je pas koji je kućni ljubimac, ali i spasilac. On mora da se navikne na ljude, da bude okružen njima, da se socijalizuje i da stalno traži onog ko nije tu. To je i deo treninga – rekao je Vidović.

Specijalistički tim za pretragu i spasavanje iz ruševina Sektora za vanredne situacije u Turskoj činilo je 45 spasilaca i pas Zigi. Oni su u toku akcije pretrage pronašli tri žive osobe. Jedna od njih je bila sedamnaestogodišnja devojka, koja je iz ruševina izvučena 108 sati posle zemljotresa.