Odnos prema Šmitu deli Bošnjake

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Partija Željka Komšića nedavno je predložila uvođenje zatvorskih kazni od najmanje pet godina za pokušaje narušavanja suvereniteta Bosne i Hercegovine, čime je izazvala previranja na bošnjačkoj političkoj sceni. Nagli interes Komšićeve stranke za suverenitet BiH lišen tutorstva, kao novi element u političkom pejzažu BiH, dolazi tek nakon što su se pojavila pitanja koja se ne dopadaju Bošnjacima, što je rezultiralo i prvim protestima protiv visokog predstavnika u Sarajevu.

Po ovom predlogu DF-a, zatvorskim kaznama bi bili kažnjavani svi koji „svojim političkim ili drugim javnim ili tajnim delovanjem podrivaju suverenitet BiH, omogućavajući bilo kojem subjektu međunarodnog prava (državi ili nadnacionalnoj međunarodnoj organizaciji), da utiče na proces donošenja ustava, zakona, odluka i drugih akata BiH ili učešće u donošenju ustava, zakona, odluka i drugih akata BiH”.

Sabina Ćudić, predsednica Glavnog odbora Naše stranke, koja je deo nove vladajuće koalicije u FBiH, komentarisala je ovaj predlog zakona izjavivši da „izgleda kao da ga je pisao (Dodikov) SNSD”. Milan Dunović iz Komšićevog DF-a odgovorio je na ovu primedbu i opisao Ćudićevu kao „najveću političku prevarantkinju u BiH” i dodao da je „malo čudno da je SNSD glasao protiv predloga”. Ovaj predlog izmena Krivičnog zakona BiH, koji dolazi od partije koju mnogi opisuju kao „građansku ispostavu” Bakira Izetbegovića nema uzore u Republici Srpskoj, gde se visoke novčane kazne predlažu za klevetu i uvredu.

Motivi za predlog Komšićevog DF-a proizlaze iz nametanja ustava i zakona, uključujući i ulogu supervizora, kao i razgovora koji su se odvijali u susednim zemljama, posebno u Hrvatskoj, o pitanjima koja se odnose na BiH. Naime, reč je o izbornom zakonodavstvu, o čemu su predstavnici BiH i Hrvatske ranije razgovarali u Zagrebu. Potom je (ne)imenovani supervizor Kristijan Šmit u dva navrata nametnuo rešenja koja nisu po volji Izetbegovićeve stranke. Njegova intervencija je poboljšala politički položaj Hrvata u BiH, ali i pojednostavila proces izbora federalne vlade, što je trenutno išlo naruku bloku koji je suprotstavljen Izetbegoviću, a koji predvode Nermin Nikšić iz SDP-a i Elmedin Konaković iz Naroda i pravde.

U minulim decenijama, dok je meta međunarodnih predstavnika bila Republika Srpska, sarajevska javnost je podržavala rad protektora, a istovremeno ga kritikovala zbog njegove navodne pasivnosti. Za razliku od trenutnog protivljenja Šmitovim ovlašćenjima, Komšić je, između ostalog, minule godine izlaz iz situacije video u tome da „visoki predstavnik treba da iskoristi ovlašćenja i nametnute budžet”, dok je nešto ranije sugerisao Šmitu da „mora odmah da stavi van snage Zakon o nepokretnoj imovini koji je usvojila Skupština RS”, a potpisala tadašnja predsednica Srpske Željka Cvijanović.