Однос према Шмиту дели Бошњаке

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Партија Жељка Комшића недавно је предложила увођење затворских казни од најмање пет година за покушаје нарушавања суверенитета Босне и Херцеговине, чиме је изазвала превирања на бошњачкој политичкој сцени. Нагли интерес Комшићеве странке за суверенитет БиХ лишен туторства, као нови елемент у политичком пејзажу БиХ, долази тек након што су се појавила питања која се не допадају Бошњацима, што је резултирало и првим протестима против високог представника у Сарајеву.

По овом предлогу ДФ-а, затворским казнама би били кажњавани сви који „својим политичким или другим јавним или тајним деловањем подривају суверенитет БиХ, омогућавајући било којем субјекту међународног права (држави или наднационалној међународној организацији), да утиче на процес доношења устава, закона, одлука и других аката БиХ или учешће у доношењу устава, закона, одлука и других аката БиХ”.

Сабина Ћудић, председница Главног одбора Наше странке, која је део нове владајуће коалиције у ФБиХ, коментарисала је овај предлог закона изјавивши да „изгледа као да га је писао (Додиков) СНСД”. Милан Дуновић из Комшићевог ДФ-а одговорио је на ову примедбу и описао Ћудићеву као „највећу политичку преваранткињу у БиХ” и додао да је „мало чудно да је СНСД гласао против предлога”. Овај предлог измена Кривичног закона БиХ, који долази од партије коју многи описују као „грађанску испоставу” Бакира Изетбеговића нема узоре у Републици Српској, где се високе новчане казне предлажу за клевету и увреду.

Мотиви за предлог Комшићевог ДФ-а произлазе из наметања устава и закона, укључујући и улогу супервизора, као и разговора који су се одвијали у суседним земљама, посебно у Хрватској, о питањима која се односе на БиХ. Наиме, реч је о изборном законодавству, о чему су представници БиХ и Хрватске раније разговарали у Загребу. Потом је (не)именовани супервизор Кристијан Шмит у два наврата наметнуо решења која нису по вољи Изетбеговићеве странке. Његова интервенција је побољшала политички положај Хрвата у БиХ, али и поједноставила процес избора федералне владе, што је тренутно ишло наруку блоку који је супротстављен Изетбеговићу, а који предводе Нермин Никшић из СДП-а и Елмедин Конаковић из Народа и правде.

У минулим деценијама, док је мета међународних представника била Република Српска, сарајевска јавност је подржавала рад протектора, а истовремено га критиковала због његове наводне пасивности. За разлику од тренутног противљења Шмитовим овлашћењима, Комшић је, између осталог, минуле године излаз из ситуације видео у томе да „високи представник треба да искористи овлашћења и наметнуте буџет”, док је нешто раније сугерисао Шмиту да „мора одмах да стави ван снаге Закон о непокретној имовини који је усвојила Скупштина РС”, а потписала тадашња председница Српске Жељка Цвијановић.