Oko 70.000 ljudi u Srbiji ima tegobe zbog srčane insuficijencije

U svetu ima 64 miliona obolelih od srčane slabosti, od čega su 14 miliona Evropljani, a na osnovu epidemioloških studija procenjeno je da u Srbiji oko 70.000 ljudi ima neku formu ove bolesti. Zato je neophodno neprestano podizanje svesti javnosti o srčanoj slabosti, kao i podsećanje da su rana dijagnostika, dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika, ključne za zdravlje svakog građanina, naglasila je za „Politiku” asistent dr sc. med. Milena Pandrc, internista-kardiolog Vojnomedicinske akademije povodom obeležavanja Nedelje srčane slabosti.

Kod 2,4 miliona ljudi na svetu svake godine se dijagnostikuje ova bolest, a beleži se i više od dva miliona hospitalizacija.

– Ovo je često neprepoznato kardiološko oboljenje koje značajno skraćuje životni vek i opterećuje zdravstveni fond. Upravo zbog znatne disproporcije između procenjenog broja obolelih i dijagnostikovanih pacijenata i tema ovogodišnje kampanje evropskih udruženja za srčanu slabost nosi naziv „Otkrijte neotkriveno”, sa porukom da rana dijagnoza i pravovremeno lečenje donosi novi kvalitet i produžava život ovih bolesnika. Inicijativa „25 u 25” ima za cilj da smanji umiranje od srčane slabosti u toku prve godine od postavljanja dijagnoze za 25 odsto u narednih 25 godina. Sve ovo deluje ostvarivo, imajući u vidu napredak medicine, formulisanje novih lekova koji uzročno leče ovo oboljenje, kao i postojanje brojnih elektronskih uređaja koji predstavljaju dodatnu podršku terapiji lekovima – kaže dr Pandrc.

Smatra se da čak dva odsto odraslih u razvijenim zemljama ima neki oblik srčane slabosti, dok su u grupi starijih od 70 godina ovi procenti ozbiljniji i iznose se do 10 odsto populacije. Kod mlađih od 40 godina i starijih od 80 godina bolest se češće javlja kod žena, dok je učestalost javljanja veća kod muškaraca u životnoj dobi između 40 i 80 godina. Godišnje preživljavanje pacijenata sa srčanom insuficijencijom jednako je godišnjem preživljavanju pacijenata sa karcinomom debelog creva, dok tumori prostate i dojke imaju bolju prognozu. Samo 50 odsto obolelih doživi pet godina nakon postavljanja dijagnoze.

– Od simptoma dominira nedostatak vazduha (u početku pri naporu ili ležanju na ravnom), gušenje praćeno povećanom zamorljivošću, ubrzan ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica. Kako bolest napreduje, pacijenti postaju slabiji i malaksaliji, dolazi do poremećaja apetita, gubitka u takozvanoj mršavoj telesnoj masi, a usled povećanog zadržavanja vode u organizmu, bolesnici mogu da povećavaju telesnu težinu. Takođe, neretko se javljaju poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima i narušavanje kvaliteta života u celini – navodi dr Pandrc.

Dešava se da se neki simptomi ove bolesti „pripišu” starosti ili povezuju sa nekim drugim medicinskim stanjima (oboljenjima pluća, gastrointestinalnog sistema, reumatološkim oboljenjima). Zato se srčana slabost neretko dijagnostikuje sa zakašnjenjem i predstavlja najčešći uzrok bolničkog lečenja starijih od 65 godina. Postavljanje dijagnoze podrazumeva dobro uzetu anamnezu (istoriju bolesti uz osvrt na sadašnje tegobe), fizikalni pregled (auskultacija srca i pluća, merenje pritiska), određivanje koncentracije pojedinih supstanci u krvi (takozvani natriuretski peptidi – proteini), EKG i ultrazvučno snimanje.

Važno je lečiti srčanu slabost od samog postavljanja dijagnoze jer za evoluciju ovog oboljenja važe matematički zakoni: napredovanjem bolesti povećava se učestalost hospitalizacija, a smanjuje se procenat preživljavanja. Pogoršanja podrazumevaju ponovno javljanje/intenziviranje tegoba (gušenja praćenog povećanom zamorljivošću, ubrzanog i/ili nepravilnog srčanog rada, kašlja, vrtoglavice, otoka potkolenica).

– Postoje tri grupe lekova za srčanu slabost: simptomatska terapija (lekovi za izmokravanje – diuretici) koja samo rešava simptome povećanog zadržavanja tečnosti u organizmu, lekovi koji modifikuju bolest– inovativni lekovi (redukuju broj hospitalizacija i utiču na preživljavanje) i različiti vodiči srčanog ritma –pejsmejkeri (preveniraju iznenadnu srčanu smrt i poboljšavaju ukupnu funkciju srca). Tegobe se kupiraju prvenstveno lekovima za izmokravanje – diureticima, ali na sam tok bolesti i prognozu utiču lekovi koji modifikuju bolest i u koje spadaju i inovativni lekovi. Oni redukuju broj hospitalizacija i poboljšavaju preživljavanje, što suštinski usporava progresiju bolesti. Ukoliko pacijentu propišemo celokupnu terapiju indikovanu za njegov stadijum srčane slabosti, možemo reći da smo mu optimizovali terapiju. Iako zahteva doživotno lečenje, tokom poslednjih godina prognoze srčane insuficijencije su poboljšane zahvaljujući inovativnoj terapiji koja smanjuje potrebu za hospitalizacijom. Njeni benefiti su jasni, a odskora se ova terapija propisuje u značajnoj meri o trošku RFZO-a – dodaje naša sagovornica.