„Er Srbija” bez srpskog jezika

Avionski let JU 605, na liniji Beč–Beograd, 20. aprila u 20.45 minuta, ostaće u sećanju nas putnika kao velika zagonetka. Naime, u ovom srpskom avionu, na letu za glavni grad Srbije, niko od posade nije znao ili nije hteo da govori srpski jezik, počev od prve osobe koja dočekuje putnike, preko svih obaveštenja koja se daju putnicima (vezivanje pojaseva, upotreba maski u slučaju potrebe), pa sve do kapetanovog javljanja. Sve je saopštavano na nekom „čudnom” engleskom jeziku, tako da je većina putnika (uglavnom srpskih) ostala zaprepašćena.

Najteže je bilo meni, jer sam profesor književnosti i srpskog jezika i veliki deo svog radnog veka provela sam u Beču, učeći našu decu iz dijaspore njihovom maternjem, srpskom jeziku (poslata od našeg Ministarstva prosvete). Veliki broj mojih kolega je na istom zadatku, jer se zna da je maternji jezik osnova za očuvanje identiteta i opstanak jednog naroda. I onda nam posada „Er Srbije” govori nekim drugim jezikom. Smatram da je to poražavajuće.

O čemu je reč? Ko pravi takve greške, ko namerno pokušava da nam oduzme i taj deo nas, da zaboravimo ko smo i gde su nam koreni?

Moj otac je bio pilot, leteo je za „Sviser” i sećam se da se, kad god je leteo za Beograd, putnicima, pored engleskog, obraćao i na srpskom jeziku. To su putnici uvek pozdravljali s oduševljenjem, a bila je to i lepa reklama i činila putovanje ovom kompanijom prijatnim.

Tužno je saznanje da u srpskom avionu ne čujete nijednu reč srpskog jezika. Čemu ovo vodi?

Profesor Marina Savković Radonić