Kome odgovara haos na ulicama Srbije

Poslanici grupa Ujedinjeni, Narodna stranka, Zeleno-levi klub, Moramo-Zajedno i Demokratske stranke najavili su proteste samo dan nakon što je prošla trodnevna žalost proglašena zbog dva masakra koja su se dogodila u Srbiji, u samo dva dana.

Iako nije vreme za pokušaje da se tuđa patnja, tragedija i emocije naroda koriste zarad političkih ciljeva, deo političara u Srbiji ovakav način političkog delovanja smatra legitimnim.

Tako su se među brojnim zahtevima navednih političkih grupacija provukli i oni pomoću kojih žele da se promoviše upravo njihova politička opcija.

Da stvar bude još opasnija, brojni predstavnici i simpatizeri dela opozicije nisu se libili čak ni poziva na nasilje na ulicama, pa se postavlja pitanje kome zapravo, u ovom trenutku, odgovara stvaranje dodatne napetosti i nastanak eventualnog haosa u Srbiji.

Nema sumnje da je svaki vid okupljanja, u ovom trenutku, potencijalna opasnost za sve građane koji u tom trenutku budu na ulici, a primere kako su ekstremisti koristili ovakve prilike imamo po čitavom svetu.

Francuska

Centar Pariza decembra 2022.  ličio je na ratom zahvaćenu Ukrajinu i to kada se na demonstracijama dogodila iznenadna pucnjava. 

Vilijam M. (69) ispalio je najmanje osam hitaca kod kurdskog Kulturnog centra i tom prilikom ubio tri pripadnika te zajednice i ranio još četiri osobe, što je izavalo opšte nerede u zemlji. Pucnjava je bila posle povod za anarhiju i sukob sa policijom.

Tada su mirni ljudi protestovali, a ekstremisti iskoristili situaciju i izazvlali sukob sa policijom. U opštem haosu na ulicama nije se znalo ko koga udara, šta je cilj protesta i zašto su uopšte usledili neredi.

Nešto slično se dogodilo i nedavno kada su Francuzi protestvovali zbog promene penzionog sistema. Na tim protestima na desetine hiljada ljudi je povređeno i napravljena je velika materijalna šteta.

Esktremisti

Svako veće okupljanje, a pogotovo u situaciji kakva je danas u Srbiji, nakon dva masakra u kojima je stradalo 16 ljudi, potencijalno postaje prilika da se izlazak građana na ulice pretvori u sukob, a sve zarad ciljeva određenih političkih grupa.

Poznate su već oprobane metode ekstremističkih grupa od namernih provokatora do izazivanja sukoba sa policijom sa ciljem izazivanja nasilja, prolivanja krvi, ali i sukoba koji dovodi do žrtava zarad nečije političke agende.

Amerika

Poznat je primer i protesta u Americi nakon što je policija ranila Afroamerikanca Džejkoba Blejka.

Dve osobe su ubijene, a jedna povređena u pucnjavi na ulicama grada Kenoša, u Viskonsinu 2020. godine, pošto su izbili nemiri nakon što je policija ranila Afroamerikanca Džejkoba Blejka.

Kako  je tada prenosio Rojters, na društvenim mrežama se pojavio video na kojem se vidi pucnjava među grupama civila, a nekoliko ljudi je nasrnulo na čoveka koji je nosio pištolj. Na snimku se vidi kako taj čovek puca u grupu ljudi koja mu prilazi, kao i jedan čovek koji pada na zemlju.

Prikazane su haotične scene ljudi koji trče i viču dok odjekuje pucnjava, a ostali pokušavau da pomognu povređenima.

Ostaje da se nadamo da u Srbiji nećemo gledati slične scene, da će ljudi ostati pribrani i da neće doći do pokušaja da se okupljeni izmanipulišu kako bi određeni politički faktori ostvarili svoje ciljeve na krilima nezapamćene tragedije.