Sirija ponovo deo Arapske lige

Sirija se posle duže od decenije vraća u članstvo Arapske lige, što je veliki diplomatski uspeh predsednika Bašara el Asada, čiji je brutalni udar na mirne demonstracije marta 2011. bio povod početka krvavog građanskog rata i suspenzije članstva osam meseci kasnije.

Asad može da prisustvuje samitu Arapske lige u Rijadu 19. maja ukoliko to želi, potvrdio je generalni sekretar Lige Ahmed Abul Geit posle vanrednog sastanka šefova diplomatija Arapske lige u Kairu, na kojem je doneta odluka o povratku. Skupu su prisustvovali predstavnici 13 država od 22 članice Lige i predlog je prihvaćen jednoglasno.

Iako se okolnosti koje su vodile suspendovanju Sirije nisu dramatično promenile, pošto se nove žrtve pridružuju spisku od oko pola miliona ubijenih i 14 miliona raseljenih po zemlji i inostranstvu, zemlje regiona počele su da se okreću ka Damasku od kada je Asad konsolidovao svoju vlast posle direktne vojne intervencije Rusije i Irana, izbegličke krize, uspona ekstremističkih islamista, prisustva turskih i američkih snaga i širenja lanca trgovine drogom.

Ujedinjeni Arapski Emirati prvi su ponovo otvorili ambasadu 2018. i zajedno s Jordanom radili na normalizaciji, koja je zamajac dobila posle razornog zemljotresa što je u februaru pogodio Tursku i Siriju.

Sirijski ministar inostranih poslova Fejsal Mikdad je poslednjih sedmica kružio arapskim svetom – od Alžira i Tunisa do Kaira – otvarajući rute izlaska Sirije iz izolacije, a ključni zaokret usledio je razmenom poseta šefova saudijske i sirijske diplomatije Damasku, odnosno Rijadu tokom aprila. Saudijska Arabija, vodeća sunitska država arapskog sveta, vojno je i finansijski podržavala pobunjenike koji su Asada pokušavali da skinu sa vlasti smatrajući da je on pion njihovog arhineprijatelja – šiitskog Irana. Onda je Bliski istok za kratko vreme prošao kroz seriju geopolitičkih promena. Ključni diplomatski proboj označen je nedavnom normalizacijom odnosa Teherana i Rijada, pa se Arapi sada nadaju da Iran više neće imati ekskluzivan uticaj na Asada.

Posle sastanka u Džedi, grupa regionalnih lidera obećala je da će nastaviti da radi na političkom rešenju sirijskog konflikta, ali zvanična podrška povratku Sirije u Arapsku ligu je izostala, tumačilo se zbog protivljenja Jordana, Katara i Kuvajta. Katar je ostao jedini koji ne namerava da obnovi odnose s Damaskom i zahteva da Sirija prethodno prihvati mirovni plan.

Povratak Sirije u članstvo Arapske lige je politički udarac sirijskim pobunjenicima koji još operišu u provinciji Idlib, ali i milionima izbeglica po regionu koje strahuju da će biti prisiljene da se vrate za Siriju, gde ih režim smatra protivnicima. Deo arapskih zemalja se iz ovih razloga protivio nagrađivanju Asada, koga optužuju za zločine i političke obračune s neistomišljenicima.

„Ništa se nije promenilo od kada je Sirija izbačena iz Arapske lige zbog brutalnih obračuna s mirnim demonstrantima 2011”, kaže Lejla Kiki iz opozicione organizacije za ljudska prava Sirijska kampanja. „Jedina stvar koja se promenila je moralni kompas arapskih država.”

Članice Lige svoju odluku motivišu potrebom da Arapi preuzmu vodeću ulogu u rešavanju sirijske krize i njenih humanitarnih, bezbednosnih i političkih posledica. Sirija će dobiti pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava, više nego neophodnih za obnovu nakon rata i zemljotresa.

„Povratak je od simboličnog značaja... i samo je skromni početak dugog, teškog i izazovnog procesa, imajući u vidu svu složenost krize posle 12 godina konflikta”, izjavio je nedavno jordanski ministar inostranih poslova Ajman Safadi.

Jordan je prvi sačinio mapu puta za političko rešenje krize „korak po korak”, koje bi predvodili Arapi, iako takvi planovi postoje i na njima, između ostalih, rade Rusija i Turska.

Vlasti u Amanu su sa svojim planom upoznale Vašington i ključne evropske zemlje, koje su protiv normalizacije odnosa sa Sirijom, ali ne mogu da je spreče. Povratak Sirije je potvrda koliko se region promenio od vremena opštih protesta poznatih kao arapsko proleće.

Aktiviranje Asada u arapskim poslovima predstavlja poseban izazov za američku spoljnu politiku, koja je na Bliskom istoku suočena s rastućim uticajem Rusije i Kine. Time se dodatno potencira raskorak između zvanične politike Vašingtona, koja je posvećena osnovnim ljudskim pravima, i oslonca na bezbednosne aranžmane s arapskim državama koje ta prava regularno krše. Amerikanci ponavljaju da neće promeniti politiku prema Siriji kao „odmetničkoj državi” koja je pod režimom sankcija i pozivaju Arape da nešto dobiju u zamenu za obnovu saradnje s Asadom.