Domaće mleko žrtva aflatoksina i uvoza

Subotica – Domaći proizvođači mleka našli su se u teškoj situaciji uklješteni između klimatskih uslova i državnih mera. Zbog suše u prošloj godini na stabljikama kukuruza razvili su se mikotoksini, gljivice među kojima i aflatoksin koji predstavlja opasnost za zdravlje. S druge strane, država je omogućila uvoz mleka kojem na čitavom evropskom tržištu pada cena. Tako je došlo do toga da je ratarska i stočarska proizvodnja sve skuplja, a da se njihovi proizvodi na tržištu prodaju sve jeftinije.

„Poljoprivrednici su navikli da ne računaju isplativost po sezoni, već na period od nekoliko godina. Međutim, sadašnja situacija je veoma teška jer su potrebna dugoročna ulaganja i dugoročne mere, a poljoprivrednici ne mogu toliko da čekaju”, kaže za „Politiku” Eržebet Bata, predsednica poljoprivrednika Kanjiže udruženih u „Gazdaker” i potpredsednica Agrarne unije Kanjiža. Prema njenim rečima, nije problem samo u prisustvu aflatoksina u hrani za krave, već i ogromna količina mleka zbog kojih pojedine mlekare otkazuju ugovore domaćim proizvođačima.

„Pojedina otkupna mesta su zatvorena, velike farme imaju i velika dugovanja, a ovogodišnji rod opet donosi neočekivane izdatke, kao što je borba protiv žute rđe na pšenici. Poljoprivrednici više nemaju novca”, kaže Eržebet Bata.

Pojava aflatoksina i mikotoksina zavisi od vremenskih uslova, tretmani za njih su skupi, a postoji i tehnički problem ulaska u njivu kada izraste kukuruz”, objašnjava Florijan Farkaš, agrarni savetnik. Naredni korak gde može nešto da se učini jesu silosi za skladištenje gde se ubacuju materije koje uklanjaju gljivična oboljenja. Međutim, u situaciji kada zbog prošlogodišnje suše nema dovoljno stočne hrane, odgajivači nisu bili preterano izbirljivi u odabiru hrane za stoku. Velika ulaganja u obezbeđivanje dobre silaže sada nisu bila moguća, a sa druge strane, cena mleka stalno opada. „Postoji jasna ekonomska neisplativost u proizvodnji mleka”, kaže Farkaš.

Prema rečima proizvođača, u zavisnosti od otkupljivača mleka, kao i od samog kvaliteta predatog mleka, isplaćuje se između 48 do 60 dinara po litri. Veliki proizvođači mleka ne mogu naprečac da odustanu od tog posla, ne samo zbog prethodnih velikih ulaganja već i zato što poljoprivredna proizvodnja ima svoje cikluse koji se moraju pratiti. „Trebali smo da reagujemo na vreme”, kaže Josip Mačković, jedan od velikih proizvođača mleka u ovom kraju. Prema njegovim rečima, korišćenje fungicida prošlog maja na zasadima kukuruza koštalo je između 12 i 13 hiljada dinara po hektaru, a potrebna su tri tretmana. Uz slab prinos, to je bilo finansijski neizdrživo ulaganje. „Postoje i druge agrotehničke mere poput skidanja određenih delova stabljike ili ranijeg skidanja zrna, kada se prekine proces zaražavanja, ali to niko nije primenio. Mada mislim da je priča o aflatoksinu i marketinški dobar potez, jer je opravdao uvoz mleka. Cena mleka svugde pada u svetu, pala je i cena žitarica, samo naši troškovi obrade zemlje neprekidno rastu”, nezadovoljan je Josip Mačković.

Poljoprivrednici grada Subotice priključili su se zahtevima poljoprivrednika iz cele Srbije, a prvi na njihovoj listi zahteva je minimalna zaštitna cena mleka od 78 dinara po litri plus PDV, što je, kako navode, trenutna cena koštanja mleka. Takođe, traže i da premija za mleko bude minimalno 20 dinara po litru. Među zahtevima je i regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda u Srbiju. Poljoprivrednici odgovor od vlade očekuju do 12. maja.