Metalnim mostićem pored Vodene kapije

Na prostoru ispred Vodene kapije 1, na trasi linijskog parka na kojem je do pre nekoliko dana bila neuređena staza, sada je privremeno postavljen metalni mostić. Njime mogu da prolaze i pešaci i biciklisti, što je do sada bilo otežano jer su sugrađani morali ili da zaobilaze lokalitet ili da se penju uz nasip pa prelaze preko kapije. Ni jedno ni drugo nije bilo bezbedno.

Mostić je postavilo „Zelenilo Beograd” i to na potezu prve celine linijskog parka koji se pruža od Beton hale do Bastiona Svetog Jakova. Upravo su istraživanja oko Vodene kule 1 podelila ovu celinu na dva dela i na izvesno vreme prekinula radove na ovom delu trase. Radovi su zatim nastavljeni tako da je prva faza gotovo potpuno završena. Uređeni su pešačka staza i odmorišta, zasađeni travnjaci, ukrasno šiblje, perene, polegli četinari, postavljen sistem zalivanja biljaka „kap po kap”… Ostao je ta se završi taj deo oko Vodene kapije.

Prema planu, linijski park trebalo bi da se proteže od Beton hale do Pančevačkog mosta u dužini od 4,6 kilometra i da bude izdeljen u deset celina.

Prošle godine Sekretarijat za investicije raspisao je javni poziv za izgradnju celina od brojeva jedan do devet. Posao je i za projektovanje i za izvođenje radova dobio konzorcijum nekoliko firmi. Novi radovi, kako mediji javljaju, trebalo bi da počnu uskoro.

Na potezu prve dve celine nalaze se važni delovi srednjovekovnog utvrđenja, ali i delovi bedema iz kasnijeg perioda koji bi trebalo tek da budu ispitani.

Vodena kapija, prema dosadašnjim istraživanjima, potiče iz 18. veka. Predstavljala je prolaz kroz priobalni bedem nastao u periodu od 1717. do 1736. godine u vreme vladavine Austrijanaca. Istraživanja Vodene kapije započeo je Republički zavod za zaštitu spomenika u saradnji sa Arheološkim institutom – Beograd.

Projekat restauracije i konzervacije Vodene kapije 1 uradio je još u decembru prošle godine Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Oni su izradili i idejni projekat izgleda tog dela parka oko Vodene kapije čiji je cilj da se kapija vidi, ali da pored nje mogu da prolaze i pešaci i biciklisti.

Duže vreme kapija je bila sakrivena ispod nasipa koji je na pojedinim mestima bio visok i do četiri metra i nalazio se uz nekadašnju prugu. Nasip je dosta oštetio priobalne bedeme, ali je kapija ipak opstala. Sačuvan je srećom i njen svod.

Ova kapija koja je bila značajno strateško mesto u vreme austrijsko-turskih ratova uglavnom je izgrađena od cigala, odnosno opeke austrijskog formata, dimenzija cigle 30 puta 15 puta 7 centimetara. Kapija je imala baroknu fasadu od koje su ostali samo fragmenti jer je i ona oštećena prilikom izgradnje pruge.

Sada je kapija istražena, očišćena i osiguran je prostor oko nje. Unutrašnjost je ojačana drvenom konstrukcijom, a nekoliko metara dalje postavljene su betonske i metalne potpore. Oko kapije nalazi se i privremena drvena ograda.

Osim ove Vodene kapije 1, postoji i Vodena kapija 2. Ona je takođe deo beogradskog bedema, ali je bliže Kuli Nebojša i za nju ljudi već znaju.