Da li Kosmet ide na izbore u septembru

Poslanik opoyicione Demokratske partije Kosova Džavit Haljiti smatra da bi pokrajinska vlada Albina Kurtija mogla da padne ukoliko ne bude implementacije obaveza iz dijaloga sa Beogradom. U tom slučaju bi vanredni izbori bili održani u septembru, prenosi prištinski portal „Reporteri”.

„Ako ne bude implementacije, biće novih izbora. U određenim krugovima se govorilo da Kurtijeva vlada može pasti i da će u septembru biti izbora. Dakle, to se dešava ako ne izvrši zadatke koji su mu dodeljeni. Nismo dovoljno jaki da pružimo takav otpor”, izjavio je Haljiti na Teve1.

On je naveo da su vlade Kosova deset godina odlagale sprovođenje sporazuma potpisanog u Briselu, a da se Zapadu žuri.

„Koliko vidim, Zapadu se žuri i žele da što pre završe sporazum. Žele da definišu odnose i da podele odgovornosti za svakog od njih”, prokomentarisao je Haljiti.

A bivši premijer Kosmeta Avdulah Hoti rekao je da Upravljački tim za pripremu nacrta Zajednice srpskih opština postoji od 2013. godine, dodajući da je proces dijaloga sa Srbijom koji vodi kosovski premijer Albin Kurti katastrofalan, prenosi Klan Kosova. Kako je Hoti naveo, Vlada Kosova, dok je on bio na čelu, nije se bavila pitanjem ZSO, već međusobnim priznanjem.

„Upravljački tim je nastao iz sporazuma iz 2013. godine i postojao je u svakoj vladi. Ali, u mojoj vladi fokus nije bio na Asocijaciji. Svrha dijaloga je bila da se dogovorimo o međusobnom priznavanju. Bavio sam se samo sporazumima o međusobnom priznavanju, jer se tek tada mogu normalizovati odnosi sa Srbijom”, rekao je Hoti.

Naglasio je da premijer Kosmeta Albin Kurti mora da nastavi put dijaloga koji je započet tokom njegove vlade, jer, kako navodi, sadašnji rad u pregovorima sa Srbijom je katastrofalan.

„Izvukao dijalog iz koloseka koji vodi ka međusobnom priznavanju i postavio ga na koloseke koji vode ka samoupravljanju. Trebalo je nastaviti dijalog kakav je vodila prethodna vlada. Kosovo mora da ispuni svoje obaveze, na osnovu Ustava, kao što je dogovor postignut u Vladi Mustafe, gde statut ide na Ustavni sud pre nego što ga Vlada usvoji. Pre svega, međusobno priznanje, a potom i normalizacija odnosa. Ali dijalog je postavljen na druge koloseke. Ove binarne datoteke ne dovode do međusobnog priznavanja. Ovi tragovi vode do samoupravljanja”, rekao je Hoti.