Ame­rič­ki pr­sti u za­o­štra­va­nju od­no­sa iz­me­đu Ka­na­de i Ki­ne

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

To­ron­to – Ka­na­da je pre ne­ko­li­ko da­na pro­te­ra­la ki­ne­skog di­plo­ma­tu Džao Ve­ja zbog op­tu­žbi da je vr­šio pri­ti­sak na ka­nad­skog kon­zer­va­tiv­nog po­sla­ni­ka Maj­kla Čon­ga jer je ovaj kri­ti­ko­vao Ki­nu zbog tret­ma­na ma­nji­ne Uj­gu­ra. Kao od­go­vor na to, Pe­king je pro­gla­sio „per­so­nom non gra­ta” ka­nad­skog di­plo­ma­tu iz kon­zu­la­ta u Šan­ga­ju. Ka­nad­ski pre­mi­jer Dža­stin Tru­do krat­ko je po­ru­čio da nje­go­va ze­mlja ne­će bi­ti za­stra­še­na od­ma­zdom Ki­ne i da će na­sta­vi­ti da či­ni „sve što je po­treb­no da Ka­na­đa­ni bu­du za­šti­će­ni od spolj­nog me­ša­nja u unu­tra­šnje stva­ri”.

Ovo bi mo­glo da iza­zo­ve do­dat­nu na­pe­tost iz­me­đu dve ze­mlje, ko­je su već u su­ko­bu na­kon hap­še­nja di­rek­tor­ke „Hu­a­ve­ja” Meng Van­džou u Ka­na­di 2018. go­di­ne. Za­tim je pro­te­ran ki­ne­ski mag­nat iz Se­ver­ne Ame­ri­ke, a ka­sni­je su u Pe­kin­gu zbog op­tu­žbi za špi­ju­na­žu uhap­še­na dvo­ji­ca Ka­na­đa­na. Sva tro­ji­ca su, ina­če, oslo­bo­đe­na 2021. go­di­ne.

Za­o­štra­va­nje od­no­sa iz­me­đu Ka­na­de i Ki­ne mo­glo bi da ima ozbilj­ne po­sle­di­ce ne sa­mo za ove dve ze­mlje, već i za glo­bal­ne me­đu­na­rod­ne od­no­se, oce­nju­ju ov­da­šnji me­di­ji. Kao ve­li­ke svet­ske si­le, dve dr­ža­ve igra­ju va­žnu ulo­gu u svet­skoj po­li­ti­ci i eko­no­mi­ji, pa bi nji­ho­va di­plo­mat­ska kri­za mo­gla ima­ti uti­caj na mno­ge dru­ge ze­mlje i re­gi­o­ne.

U igri di­plo­mat­skih od­no­sa, ka­ko na­vo­di ka­nad­ska štam­pa, „ma­te­ma­ti­ka je če­sto pri­lič­no jed­no­stav­na – pro­te­raj­te jed­nog na­šeg di­plo­ma­tu, mi će­mo jed­nog va­šeg”.

Di­plo­mat­ski od­no­si dve ze­mlje su na si­la­znoj pu­ta­nji pu­nih pet go­di­na, a kul­mi­na­ci­ja za­o­štra­va­nja ide upo­re­do sa za­hla­đe­njem i kon­fron­ta­ci­jom iz­me­đu Va­šing­to­na i Pe­kin­ga. Pre­ma naj­no­vi­jim do­stup­nim in­for­ma­ci­ja­ma, Ki­na tre­nut­no ima oko 200 di­plo­ma­ta u Ka­na­di. Me­đu­tim, broj ki­ne­skih di­plo­ma­ta mo­že da va­ri­ra u za­vi­sno­sti od po­tre­ba i do­go­vo­ra iz­me­đu dve ze­mlje. S dru­ge stra­ne, Ka­na­da ima oko 130 di­plo­ma­ta u Ki­ni, ras­po­re­đe­nih u am­ba­sa­di u Pe­kin­gu i kon­zu­la­ti­ma u Šan­ga­ju, Gu­ang­džou, Čen­gu i Hong­kon­gu.

Ka­na­da je 2019. go­di­ne sma­nji­la broj di­plo­mat­skog oso­blja u svo­joj am­ba­sa­di u Pe­kin­gu na­kon što su ne­ki od nje­nih di­plo­ma­ta bi­li iz­lo­že­ni neo­bja­šnji­vim zdrav­stve­nim pro­ble­mi­ma ko­je su ne­ki pri­pi­sa­li „Ha­van­skom sin­dro­mu”. Na­kon to­ga, Ki­na je vra­ti­la deo svog oso­blja iz am­ba­sa­de u Ota­vi.

Me­di­ji spe­ku­li­šu da bi naj­no­vi­ja di­plo­mat­ska kri­za mo­gla da ima eko­nom­ske po­sle­di­ce za Ka­na­du. Pro­šle go­di­ne je eko­nom­ska raz­me­na s Ki­nom do­sti­gla isto­rij­ski re­kord. Ki­ne­ski uvoz ka­nad­ske ro­be po­ras­tao je za 16 od­sto – na re­kord­nih 100 mi­li­jar­di ka­nad­skih do­la­ra, pa je Ki­na po­sta­la dru­gi naj­ve­ći tr­go­vin­ski part­ner Ka­na­de po­sle Sje­di­nje­nih Dr­ža­va.

Pe­king je pro­šle go­di­ne uki­nuo tro­go­di­šnju za­bra­nu uvo­za re­pi­ce, naj­ra­spro­stra­nje­ni­jeg ka­nad­skog use­va, uve­de­nu 2018. Ki­na je i ve­li­ki uvo­znik ka­nad­ske po­ta­še i pše­ni­ce, kao i pri­rod­nih re­sur­sa, po­put dr­ve­ta, ru­de, mi­ne­ra­la i naf­te, dok u Ka­na­du iz­vo­zi raz­ne pro­iz­vo­de, uklju­ču­ju­ći elek­tron­ske ure­đa­je, tek­stil i ode­ću. Ka­na­da je na 25. me­stu me­đu svet­skim ze­mlja­ma po obi­mu tr­go­vin­ske raz­me­ne s Ki­nom.

Ne­ki ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da je na­pe­tost iz­me­đu Ka­na­de i Ki­ne deo ši­reg su­ko­ba iz­me­đu Ame­ri­ke i Ki­ne. Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve su po­kre­nu­le tr­go­vin­ski rat pro­tiv Ki­ne i op­tu­žu­ju je, iz­me­đu osta­log, za kra­đu in­te­lek­tu­al­ne svo­ji­ne, što je do­ve­lo do za­teg­nu­tih od­no­sa iz­me­đu ove dve ve­li­ke svet­ske si­le. Ki­na je uz­vra­ti­la op­tu­žba­ma da Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve po­ku­ša­va­ju da spre­če njen rast i raz­voj.