Kome pripada prostor između stambenih zgrada

Potrebno je na sve moguće načine stati na put neodgovornosti, samovolji ili voluntarističkom tumačenju nepreciznih zakona i odluka u gradovima i opštinama, a time i neradu pojedinih državnih institucija.

Objasniću na konkretnom primeru. U dvorišnom delu stambenih zgrada dogodilo sa da jedan automobil zakači drugi uredno parkirani i „ostruže ga”, i to dobrano. Skupili se komšije i većaju šta da se radi. Bilo je tu dosta predloga, s obzirom na to da je vlasnik koji je napravio prekršaj iz druge opštine, van Beograda. Pomislili smo da je neko došao u goste, ali se dogodilo da su nam svima nepoznati i vozilo i vlasnik. On je ušao u dvorište koje ima rampu s naznakom da je reč o parkingu za te i te stambene zajednice.

Nakon toga neko se setio da se obratimo policiji. Obratili smo se. Rekli su nam da se javimo svojoj opštini. Nakon toga opštinski MUP nas je uputio na saobraćajnu policiju. Tamo su rekli da nisu nadležni jer je to privatna svojina i postoji rampa. Na pitanje kome da se obratimo da nam da broj telefona vlasnika automobila koji je napravo štetu rekli su da se obratimo opštini i policiji opšte bezbednosti. Tamo su nam rekli da ne mogu da nam izađu u susret jer je reč o podacima o ličnosti i mi bismo, kao stanari, to mogli da zloupotrebimo.

Posle svega, vlasnik oštećenog vozila zakačio je ceduljicu s molbom da mu se vlasnik automobila koji je napravio štetu javi. Do dana kada sam poslao ovaj napis vlasnik se nije javio, niti je pomerio auto iz tzv. privatnog dvorišta, kako ga naziva saobraćajna policija.

Postavlja se nekoliko pitanja. Ključno od njih glasi: Da li je prostor između zgrada privatna svojina ili javna površina? Ta svojina je nešto slično bivšoj društvenoj svojini – svačija i ničija. Da li ta svojina smeta bilo kojoj državnoj instituciji da zaštiti stanovnike zgrada od nasilnika koji ne zaziru ni od koga, a posebno ne od prekršajnog ili krivičnog zakona?

Kao stanovnici stambenih zgrada moramo da se odbranimo od nasilja i ataka na život i imovinu i baš zbog toga smo morali da nezakonito, mimo odluka grada Beograda postavimo rampu. Ako to nasilje sa štetnim posledicama po ljude nije ničija nadležnost, onda stanari moraju da se na neki način organizuju. Ali kako pronaći zakonit način samozaštite?

Prostor između zgrada nije ničije vlasništvo, iako fizički i životno i upotrebno pripada stanovnicima zgrada, sada stambenih zajednica. Šta da se radi?

Mirko Dragićević,
Beograd