Snažni glasovi za očuvanje nasleđa

Jednodnevni međunarodni skup Beogradski forum za kulturno nasleđe održan 19. maja povodom šezdeset godina postojanja organizacije Evropa nostra, pokreta civilnog društva koje se bori za očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa. Mreža Evropa nostre pokriva sve zemlje širom Evrope sa vizijom da bude „glas kulturnog nasleđa”. Ovoj mreži pripada i Evropa nostra Srbija, nevladino, neprofitno i nestranačko udruženje posvećeno podizanju svesti o značaju kulturne baštine kao elementarnog prava svakog građanina. U Berlinu, 2018. na godišnjem Kongresu ovog pokreta, tri projekta iz Srbije dobila su nagradu koju Evropa nostra dodeljuje sa Evropskom unijom za očuvanje kulturnog nasleđa: Tvrđava Bač, Paviljon Knjaz Miloš u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu i studija o umetničkoj zbirci Dvorskog kompleksa na Dedinju.

Generalna sekretarka Evropa nostre je Sneška Kvadvlih Mihailović, Beograđanka, pravnica i neumorni pregalac u promovisanju zajedničke misije podizanja svesti o očuvanju baštine u Evropi.

Kakav strateški značaj ima održavanje foruma za kulturno nasleđe u Beogradu?

Održavanje ovog foruma dešava se u jeku intenziviranja odnosa između Evropske unije i zapadnog Balkana. Ovo je dakle pravi trenutak da apelujemo da kultura i kulturna baština moraju imati mnogo veći stepen prioriteta u sklopu tog dijaloga. Ako je zapadni Balkan sastavni deo Evrope, on je to pre svega, i oduvek je bio, zbog kulturnog nasleđa. Ovaj forum je održan samo nedelju dana nakon što je u Briselu inaugurisan projekat Hab evropskog nasleđa, koji koordinira Evropa nostra a finansira Evropska unija. Taj projekat treba da uključi i aktere iz zapadnog Balkana, Kavkaza, Ukrajine i Moldavije, zemlja koje su u procesu uključivanja u EU.

Koja je misija tog novog projekta – „Hab evropskog nasleđa”?

Zadatak je da poveže i pospeši saradnju između raznih aktera koji su posvećeni zaštiti kulturnog nasleđa širom Evrope. Zajedno treba da osnažimo evropski pokret za kulturno nasleđe uz podršku i tesnu saradnju sa institucijama Evropske unije. Fokus će biti na što jačem angažmanu gradova i regija, kao i organizacija civilnog društva, koji igraju ključnu ulogu za očuvanje kulturnog nasleđa. Posebno ćemo se baviti doprinosom kulturnog nasleđa što uspešnijem odgovoru na mnogobrojne izazove: na planu zelene tranzicije i borbe protiv klimatskih promena, na planu socijalne kohezije i participacije građana u unapređenju kvaliteta njihovog života i životne okoline, kao i na planu digitalne transformacije.

Kakav je odnos Srbije prema zaštiti kulturne baštine?

Srbija je odavno potpisala i ratifikovala niz konvencija vezanih za zaštitu kulturne baštine i kulturnog pejzaža, uključujući i Faro konvenciju o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, koje su usvojene pod okriljem Saveta Evrope. Međutim jedna je stvar potpisati konvenciju i usvojiti je, a druga stvar je njena primena. Srbija još uvek nije dovoljno usvojila principe ovih konvencija u realizaciji svojih politika. Pritisak investitorskog urbanizma predstavlja veliku opasnost za kulturnu i prirodnu baštinu. Srećom, i na tom planu je civilno društvo napredovalo i ojačalo. Snažna kampanja u vezi sa zaštitom Beogradske tvrđave 2019. i 2020. godine i podizanje glasa javnosti protiv izgradnje gondole na Kalemegdanu simbol je značaja građanske svesti u ovom resoru. To je bila kampanja koja je zahvaljujući udruživanju građana i struke uz povezivanje sa organizacijom Evropa nostra zaustavila planirane zahvate. To predstavlja školski primer kako treba raditi: zajedno smo uvek bolji i jači. Pogotovo kada se zalažemo za očuvanje javnog interesa.

Da li je gondola na Beogradskoj tvrđavi onda gotova priča?

Nije. Sve dok nemamo zvaničan dokument donosioca odluka o povlačenju neprimerenih planova. Nažalost, dok smo se mi borili protiv gondole, nikao je K-distrikt. To je velika kapitulacija od strane nadležnih institucija. Stoga imamo svaku pohvalu za odluku Novaka Đokovića, koja je objavljena uoči početka našeg evropskog skupa u Beogradu, da zatvori svoj teniski klub podno Beogradske tvrđave. To je veliko ohrabrenje za sve nas i iskreno se nadamo da će se time staviti tačka na apetite za bilo kakvom gradnjom u ovoj zaštićenoj zoni. Verujemo da bi upravo Novak Đoković mogao da postane dragocen ambasador naše zajedničke misije da se sačuva i unapredi kulturna baština Beograda i Srbije.

Dajte nam primer neke evropske zemlje u kojoj su se građani izborili za svoje ciljeve , a koji liče na slučaj gondole.

Daću vam primer Grčke. Lidija Karas (rediteljka) i njen suprug Kosta Karas (preminuo 2022) još 1972. godine su osnovali ELLET (Elliniki Etaria) – Društvo za prirodno i kulturno nasleđe i odmah se uključili u pokret Evropa nostre. Godinama su vodili bitku da spasu kulturni predeo Delfa, gde je trebalo da se izgradi fabrika aluminijuma. Takođe su uspeli, uz pomoć građana da zajedničkim snagama odbrane integritet Akropolja i njene prirodne okoline. Revitalizovali su Plaku, područje ispod Akropolja koje je sedamdesetih godina prošlog veka bilo zapuštena četvrt. Sada je, međutim ta četvrt opet u opasnosti, ovog puta zbog prevelike turističke eksploatacije.

Uspeli su da spasu i okolinu Akropolja od agresivne gradnje, višespratnih hotela, izborivši se za nižu spratnost. Oni su redovno išli na sudove, redovno dobijali procese, jer nezavisno sudstvo ima zadatak da osigura vladavinu prava. Tako su zaustavili mnoge štetne projekte. U znak sećanja na Kostu Karasa postoji i nagrada Costa Carras European Citizens’ Award.

Ovu nagradu je nedavno dobila rumunska organizacija A.R.A., takođe neverovatan primer borbe za zaštitu istorijskog kulturnog pejzaža.

U Transilvaniji postoji rudarsko područje Rosia Montana gde se nalaze arheološki ostaci rudnika zlata iz rimskog doba. Na to nalazište zlata je bacila oko i jedna kanadska korporacija. Oni su pokrenuli projekat na osnovu koga bi izvukli oko 300 tona zlata u periodu od 17 godina. Ova akcija podrazumevala je upotrebu i otpad cijanida. Kanadska firma je predlagala preseljenje stanovništva, počeli su da otkupljuju kuće. To je bila kapisla koja je pokrenula građanstvo i struku, u meri koja nije viđena od pada komunizma u ovoj zemlji. Rumuni su se borili kao David protiv Golijata. Borba za kulturnu baštinu postala je borba za ljudska prava. Stoga, Evropa nostra 2013. godine stavlja ovaj lokalitet na prvu listu Sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi. Rumunska vlada je 2013. godine odobrila nacrt zakona koji dozvoljava eksploataciju, ali je posle dvonedeljnih građanskih protesta odustala. Tri godine kasnije ovo područje proglašeno je zaštićenim lokalitetom od nacionalnog interesa. Rudarski krajolik Rosia Montana je 2021. stavljen na Uneskovu listu svetske baštine u opasnosti. Ovo je ohrabrujući primer da se zajednički trud uvek isplati.

Na Uneskovoj listi ugroženog nasleđa našao se 2006. i manastir Dečani. Međutim, 2021. godine, „Evropa nostra” ponovo alarmira javnost i stavlja ovaj manastir na svoju listu najugroženijih. Šta je bio neposredan povod?

 Neposredan povod je bio neprimereni projekat izgradnje puta na relaciji Dečani–Plav, koji je trebalo da prođe kroz zaštićenu zonu i tik uz zidine manastira koji, treba pomenuti, i dalje čuvaju vojnici KFOR-a. Nažalost, svedoci smo i činjenice da već sedam godina kosovske institucije ne izvršavaju pravnosnažnu odluku ustavnog suda Kosova da se ovom manastiru vrati 24 hektara zemlje koji mu pripadaju, što stvara pravnu nesigurnost za ovaj živi manastir. Takođe, identitet ovog manastira SPC se redovno negira u javnosti, što takođe predstavlja opasnost za adekvatnu zaštitu i valorizaciju ovog izuzetnog verskog i kulturnog spomenika.

Ove godine u programu Sedam najugroženijih nominovane su vodenice na Bistrici iz Petrovca na Mlavi, a iz regiona Partizansko groblje u Mostaru, kao i Sveti Stefan i kulturni predeo Paštrovića iz Crne Gore. Na koji način su ovi lokaliteti ugroženi?

Vodenice na Bistrici u Petrovcu na Mlavi su primer narodnog graditeljstva. One su zapuštene i nedostaju materijalna sredstva za njihovu obnovu. Grupa sjajnih žena iz Petrovca na Mlavi se organizovala, povezale su se sa Turističkom organizacijom, same su popunile aplikaciju za naš program Sedam najugroženijih lokaliteta kulture u Evropi. Jednostavno one ne pristaju da vodenice nestanu. One su tu vekovima, nasleđivale su se porodično, postoji nepisano pravilo kako se i kada one koriste i to pravilo se i dalje poštuje. Ohrabruje da postoji i podrška predsednika opštine Petrovac na Mlavi. Evropa nostra, uz podršku Instituta Evropske investicione banke će dati za početak simboličnu pomoć od deset hiljada evra, a onda ćemo dalje pomagati na izradi projekta koji bi mogao da bude finansiran i od strane Evropske unije. Partizansko groblje u Mostaru je devastirano. Sve to zbog nakaradnih ideologija koje cvetaju na ovim prostorima. To je simbol antifašističke borbe, tu su sahranjeni partizani svih nacionalnosti. U ovom trenutku kad Evropa ima rat na svom obodu i unutar nje stranke i pokrete koje propagiraju i fašizam i ekstremnu desnicu, projekat obnove lokaliteta koji je simbol borbe protiv zla i sila koje negiraju evropske vrednosti bi morao da bude prepoznat i podržan i od strane Evropske unije.

Treći je Sveti Stefan, ugrožen jer je postao mesto ekstremne privatizacije i komercijalizacije kulturne baštine i javnog prostora.

Promoteri, ambasadori „Evropa nostre” bili su tenor Plasido Domingo, operska diva Ćećilija Bartoli, čuveni nemački arheolog Herman Parcinger, koji je doktorirao na vinčanskoj kulturi. Da li je neko sa ovih prostora viđen za ovu rolu?

Svakako, čuveni flautista Ljubiša Jovanović je postao umetnički ambasador Evropa nostre u Srbiji, izuzetna rediteljka Dijana Milošević je nedavno dobila našu nagradu Helena Vaz da Silva. Tu nagradu su dobili i Orhan Pamuk, Vim Venders, Oksana Liniv, dirigentkinja iz Ukrajine.

Da li ćete Novaku Đokoviću ponuditi da bude ambasador „Evropa nostre”?

Kao što već rekoh, to bi bila sjajna ideja!