Cene đubriva drastično pale

Cene đubriva na tržištu drastično su pale u odnosu na prošlu godinu, što je naznaka da kriza u ovom sektoru polako prolazi.

– Cena pšenice je upola niža, a uljane repice i više nego dvostruko. Istovremeno prepolovljena je i cena đubriva. Vidimo tendenciju da primarni poljoprivredni proizvodi i dalje pojeftinjuju. Prema svim dešavanjima možemo da zaključimo da kriza u ovom sektoru polako prolazi – izjavio je za „Politiku” Stanko Popović, vlasnik „Eliksir grupe”, koja je vodeći domaći proizvođač mineralnog đubriva.

Predviđanja američkog ministarstva poljoprivrede USDA za ukupnu svetsku proizvodnju i potrošnju žitarica ukazuju da će ove godine i proizvodnja i prelazne zalihe biti veće nego prošle godine.

– Mislim da se vraćamo na stare cene hrane, kada govorimo o primarnoj proizvodnji. Ali dok ta pšenica stigne do proizvoda u supermarketima potrebno je vreme. Uz poskupljenje struje i rast plata taj drastičan pad neće se osetiti u maloprodaji, jer se cene hrane ne vraćaju tako lako – naglasio je Popović.

Kada je reč o potrošnji đubriva, u Srbiji su ga poljoprivrednici ovog proleća manje primenjivali, ali naš sagovornik očekuje stabilizaciju do jeseni jer trenutno izgleda da su tenzije prošle kao i nestašice na tržištu, kakve smo imali u 2022.

Naravno, tenzije ostaju i ovakve prilike bi se mogle prognozirati ukoliko se sporazum o crnomorskim putevima nastavi i ne bude bilo trgovinskih barijera. Evropsko tržište bez ruskog tržišta ne može da se snabde i zadovolji potrebe agrara. Trenutno postoji kvota od 2,5 miliona tona đubriva i to je ozbiljna količina koja nema odakle da dođe na evropsko tržište, osim iz Rusije, napominje Popović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz novembra 2022. mineralna đubriva u Srbiji su za godinu dana poskupela čak 126 odsto. Još u februaru na međunarodnom terminskom tržištu cena uree pala je na nivo iz januara 2021. Portal „Agrarhojt”, objavio je da je to bio jasan signal da je trend pada i dalje prisutan iako su u toku bile nabavke đubriva za prolećnu setvu. Sve ovo, po objašnjenju stručnjaka, izazvala je globalno niska tražnja za prihranom useva. Blumberg je u isto vreme objavio da bi pad troškova mogao da ohrabri poljoprivrednike da ponovo počnu da primenjuju više đubriva, podstičući proizvodnju, što bi istovremeno uticalo da se smanje troškovi hrane za potrošače koji su takođe pogođeni istorijskom inflacijom.

Međutim, stručnjaci su upozorili da se đubrivo globalno i dalje slabije prodavalo jer poljoprivrednici izbegavaju da se izlažu visokim troškovima dok su cene njihovih proizvoda neizvesne.

Za pšenicu je prihrana azotom neophodna i to bar u dva do tri navrata krajem zime i početkom proleća.