Pečat Stefana Nemanje biće izložen u julu

Olovni pečat velikog župana Stefana Nemanje iz druge polovine 12. veka, koji je početkom maja otkupljen od aukcijske kuće „Artemide aste” iz San Marina za 12 hiljada evra stigao je u Srbiju, nalazi se Istorijskom muzeju, juče je predstavljen na konferenciji za medije i reč je o prvom originalnom predmetu koji ova kuća sada poseduje a da je pripadao osnivaču loze Nemanjića, kaže za „Politiku” Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije. Zbog toga i jeste iznimno vredan eksponat, dodaje ona, napominjući da se većina predmeta koji su u vezi sa Nemanjićima, nalazi u manastirskim riznicama. Istovremeno, predstavljen je javnosti i zlatnik od 20 dinara kralja Milana Obrenovića, iskovan 1882, kada je Srbija proglašena za kraljevinu, a koji su, nakon otkupa takođe od aukcijske kuće „Artemide aste”, muzeju poklonili Nevena i Saša Dimitrijević.

– Kako je pečat Stefana Nemanje, koji se nalazio na nekom ugovoru ili povelji, tačno došao do Italije, ne znamo, rečeno nam je iz aukcijske kuće da je bio vlasništvo jednog čoveka iz Grčke, koji ga je doneo zajedno sa drugim predmetima. Aukcija je bila vrlo interesantna, kuća „Artemide aste” reagovala je na više pisama koja sam im napisala, u kojima sam ih zamolila da nam izađu u susret i da pre aukcije mi kupimo pečat, pošto smo ih obavestili o značaju koji predmet ima za nas. I oni su se sa tim složili, prodavac pre svega, koji je pristao da ga proda zastupniku našeg muzeja. Garancija za novac je bila data, pečat je sasvim legalno ušao u zemlju, prijavili smo ga na carini, imali smo špeditera koji nas je sačekao. Doznali smo u međuvremenu da je oko sedamdeset kupaca konkurisalo za pečat, a desetak ih je tražilo da ga kupi pred aukciju – priča Dušica Bojić.

Dr Vujadin Ivanišević, naučni savetnik u Arheološkom institutu, istakao je da je za svaku pohvalu da su Istorijski muzej Srbije i Ministarstvo kulture pokrenuli politiku otkupa građe koja se vezuje za istoriju našeg naroda. On dodaje da pečat Stefana Nemanje ima izuzetan značaj ne samo za muzej u kojem se sada nalazi već za celokupnu našu istoriografiju.

– Narodni muzej poseduje dva primerka koji su odlično očuvani, oni su isti kao primerak koji se čuva u Ermitažu, ali se ovaj treći koji je otkupljen razlikuje od njih, on je kompleksniji. Pošto mi nismo imali stručnjake koji su upućeni u sigilografiju kontaktirali smo kolege iz inostranstva da potvrde autentičnost. Reč je o Verneru Zajptu, iz Austrijske akademije nauka, koji je jedan od najpriznatijih stručnjaka koji se bave pečatima, i Žanu Klodu Šeneu, iz Francuske. Poslali smo im fotografije ovog pečata i ostalih koje sam pomenuo da bi mogli da ih uporede i oni su nam odgovorili da „nema nijednog razloga da poveruju da se radi o falsifikatu”, a oni su inače retki što se tiče pečata, mada ta mogućnost nikada ne može u potpunosti da se isključi. Ovim pečatom mi ćemo moći da kompletiramo građu o našoj srednjovekovnoj istoriji. Inače, trebalo bi redovno pratiti aukcije, na njima se pojavljuju artefakti koji nam mogu biti izuzetno dragoceni, a dosta njih se pojavljuje i prilikom raznih iskopavanja, recimo mnogo nove građe postoji u Albaniji – ukazuje Ivanišević.

Od jula, nakon što budu napravljene posebne vitrine sa ogledalima i lupama, zainteresovani posetioci će moći da još bolje osmotre oba pomenuta dragocena kulturno-istorijska predmeta u okviru izložbe „Čekajući stalnu postavku”, koja je nedavno otvorena u Istorijskom muzeju Srbije. Njoj će biti pridodati i rimski novčić cara Konstantina, takođe jedna od najnovijih akcizicija, potom groš kralja Milutina, koji je Goran Ristović kupio i poklonio muzeju, kao i idealna replika žezla cara Dušana, a u završetku je izrada grane carice Jelene – oba se predmeta nalaze na fresci iz Lesnova koja se može videti na postavci.