Novi lek za visoke masnoće u krvi

Suženje arterija i visoke vrednosti holesterola glavni su faktori rizika za infarkt i šlog, pa se borba protiv njih vodi lekovima statinima i zdravim načinom života. Postoje, međutim, osobe koje ne reaguju na statine koji snižavaju masnoće u krvi, pa farmaceutska industrija poslednjih godina ulaže veliki novac u razvoj novih lekova za ovu kategoriju pacijenata.

Rezultati petogodišnje studije o jednom takvom novom leku objavljeni su u časopisu „Nju Ingland džornal of medisin” i predstavljeni su prošle nedelje na kongresu Američkog koledža za kardiologiju. Reč je leku neksletolu, hemijski poznatom kao bempedoična kiselina, a koji, po tvrdnji istraživača, smanjuje rizik od srčanog udara i nekih drugih kardiovaskularnih problema kod ljudi koji ne reaguju na statine ili ne mogu da podnesu neželjena dejstva ovih medikamenata.

Studija trajala pet godina

Neki pacijenti odustaju od terapije statinima zbog bolova u mišićima. Kod nekih pacijenata jednostavno ovi lekovi ne deluju u očekivanoj meri i za njih su alternativna terapija takozvani PCSK9 inhibitori, koji se daju u vidu dve, vrlo skupe, injekcije mesečno.

Novi lek zapravo i nije tako nov: već je korišćen u terapiji zajedno sa statinom kako bi se pomogao visokorizičnim pacijentima da dodatno smanje holesterol. Sada je studija testirala kako neksletol deluje bez kombinacije sa statinima i utvrđeno je da je lek dovoljno efikasan da sam smanji rizik od infarkta ili šloga.

Petogodišnja studija pratila je gotovo 14.000 ljudi koji su mogli da podnesu samo veoma niske doze statina. Polovina je dnevno dobijala neksletol, a pola placebo pilulu. Glavni zaključak je da je kod pacijenata lečenih neksletolom za 23 odsto smanjen rizik od srčanog udara i za 19 procenata je smanjena potreba za procedurama koje „čiste” zakrčene arterije.

Ipak, uz ovaj zaključak, dr Stiven Nisen s Klivlendske klinike, koji je vodio studiju, jasno je poručio da statini ostaju „kamen temeljac u terapiji za snižavanje holesterola”, prenela je agencija AP. Tako lipitor i krestor ili njihovi ekvivalenti – generički lekovi moraju da ostanu ključna terapija u snižavanju LDL holesterola i u prevenciji.

Dr Džon Aleksander s Univerziteta Djuk, koji nije bio uključen u studiju, pozitivno je ocenio rezultate istraživanja, uz nadu da će na terapiju podstaći i one bolesnike koji sada ne žele ili ne mogu da uzimaju statine. Ipak, on ukazuje da je prerano razmatrati ovaj lek kao alternativu statinima. Oni ipak, kako je kazao, ostaju najbolji izbor za većinu pacijenata. Osoba koja ima genetsko opterećenje za aterosklerozu (roditelje ili bliske srodnike koji su umrli prerano zbog infarkta) mora s lekovima koji snižavaju vrednosti masnoća u krvi da krene vrlo rano.

Normalnim se smatra vrednost holesterola od 5,2 milimola po litru. Podeljeno po frakcijama „loš” LDL ne sme biti veći od 3,3 mmol/l, a „dobar” HDL holesterol 1,4 mmol/l, dok trigliceridi treba da budu najviše 1,7. Ali, za onog ko ima nasledno opterećenje, ove vrednosti moraju da se drže na još nižim brojkama. Dakle, onaj holesterol od 5,2 mora da se spušta na oko 4, a LDL treba da bude 1,8.

Neophodan organizmu

Bez holesterola nema života, to je neophodna materija u organizmu. Međutim, u određenim situacijama, kada su njegove količine izrazito povišene – postaje štetan i odgovoran za začepljenje krvnih sudova. Do ovog povećanja vrednosti holesterola dolazi ili zbog spoljnih uzroka, u prvom redu ishrane ili iz unutrašnjih činilaca kada postoji određeni defekt na ćelijskim membranama, tj. nema određenih receptora, koji omogućavaju ulazak holesterola u ćeliju, pa višak holesterola ostaje u cirkulaciji i ulazi u druge ćelije. Ovo je teži, genetski oblik, pa se tako dešava da i mršavi ljudi imaju povišeni holesterol.

Holesterol je masna materija, nerastvorljiva u vodi i krvi. Po telu može da cirkuliše tek kada se veže za određene belančevine i stvara lipoproteine koji služe kao transporter masti u organizmu. Na tom putu lipoprotein se pretvara u LDL, koji je jako bogat holesterolom, a treba da uđe u ćelije. Kada je njegova koncentracija visoka, to predstavlja opasnost za krvne sudove, jer se on skuplja u površinskom sloju krvnog suda, nagomilava i pokreće proces ateroskleroze.