Gimnazijalci na pravom putu

Čini se da posle svih tragičnih događaja u kojima su stradale nevine žrtve nikada nije bilo više psiholoških, pedagoških, socioloških i drugih naučnih analiza uzroka i posledica medijski propraćenih na svim nivoima. Skoro da nije bilo psihijatra koji se nije izjasnio povodom toga, ali sve te analize i diskusije deluju pomalo jalovo i nekonstruktivno ukoliko se ne deluje odmah, i ukoliko i same škole ne preduzmu određene mere u cilju prevazilaženja svih devijacija kojima su godinama izložene, naravno, uz blagotvornu pomoć čitavog društva u vaspostavljanju nekih novih suštinskih vrednosti.

Jedan se upravo dogodio, i zato, po mom skromnom mišljenju, zaslužuje da bude praktični obrazac kako treba delovati i u ostalim školama.

Deveta beogradska gimnazija „Mihailo Petrović Alas” nedavno je u Pozorištu „Pinokio” priredila veoma zanimljivo veče. Dramski studio ove škole odigrao je pozorišnu predstavu po tekstu i u režiji Dragane Petrović, profesorke srpskog jezika i književnosti Devete gimnazije. Predstava se zove „Eva”, a reč je o savremenom i veoma kvalitetnom dramskom tekstu koji korespondira s mladima, s učenicima, ali i s njihovim roditeljima, s čitavim miljeom i okruženjem u kojem se mladi nalaze. S dilemama na njihovom putu, otuđenjem kao hroničnom bolešću civilizacije. U dramskom tekstu veoma sadržajno postavljena su određena pitanja, a ponuđeni su i odgovori. Na mnoga od njih trebalo bi da odgovore ne samo učenici, roditelji i profesori, već i šira društvena zajednica.

Talentovani glumci ove škole, uz vešto režiranu predstavu, uspeli su da iznesu ovo kvalitetno delo u svom mladalačkom stilu, punom energije, da zaintrigiraju prepunu salu pozorišta, zbog čega su na kraju dobili zaslužene ovacije.

Kompletna organizacija ove predstave nadvisila je jednu gimnazijsku priredbu. Sve je besprekorno funkcionisalo. Od ulaska u pozorište, preko prolaska kroz foaje do mesta za gledaoce. Svuda su nas u svečanim odelima i uz ljubazan osmeh dočekivali gimnazijalci i gimnazijalke.

Ova predstava trebalo bi da bude početak ispitivanja svih nas u pronalaženju suštinskih vrednosti mladih ljudi, o njihovom putu koji moramo zajednički da gradimo i izgradimo.

Učenici Devete gimnazije, ubeđen sam, nalaze se na tom putu. Dobrom putu za sve nas. Sledimo ga, podržimo i prosvetne radnike koji rade s njima i stimulišimo njihov entuzijazam. Jer, u poremećenom sistemu vrednosti svedoci smo tragedija za koje smo verovali da se nama neće dogoditi. Dogodile su se, ne dajmo da se ikada ponove.

Siniša Stojčić,
Beograd