Tajna zagađenja novosadskih bunara

Novi Sad – Istina je konačno izašla na videlo, mada sa priličnim zakašnjenjem: aktuelna nestašica vode u Novom Sadu nije posledica njene prekomerne upotrebe ili rasipničke potrošnje, već – mikrobiološkog zagađenja bunara izvorišta na Štrandu! To je, posle dužeg oklevanja, na konferenciji za novinare priznao direktor novosadskog „Vodovoda“ Branko Bjelajac, a više se ne može sakriti ni da se grad, koji je do sada često pominjan kao primer po visokom kvalitetu pijaće vode, nalazi na velikom iskušenju...

Razloge nemale brige, specijalno za „Politiku“, dodatno otkriva tehnički direktor novosadskog „Vodovoda“ Nikica Ivić.

– Pošto je iz vodovodnog sistema isključeno svih šest reni bunara pored Dunava, zbog mikrobiološke neispravnosti, grad se snabdeva smanjenim količinama i vodovodni sistem radi na granici izdržljivosti. Tako će i biti, do daljeg. Ali, nije to najgora vest. Veliki problem nas može snaći kada uskoro, već iduće sedmice, počnemo da istražujemo uzroke zagađenosti – strahuje Ivić.

Prema njegovim rečima, već sada nije sporno da zagađenje potiče od fekalnih materija iz podzemnih voda, a u ovom trenutku u „Vodovodu“ sa velikom verovatnoćom pretpostavljaju da one dolaze iz septičkih jama obližnjih ugostiteljskih i drugih objekata. Počev od onih u okviru kupališta „Štrand“, pa do restorana „Cesla“ i Veslačkog kluba „Danubijus“.

– Ukoliko je samo to uzrok zagađenosti bunara, možda i neće biti tako strašno. Onda je to takozvani sekundarni uzrok zagađenosti, koji nastaje izlivanjem ovih materija kroz više delova bunara, bliže tlu. U tom slučaju bismo, mehanizacijom i opremom koju već pripremamo, sve sanirali u relativno kratkom roku. A, ako se dokažu naše pretpostavke da zagađenje potiče iz septičkih jama priobalnih objekata, onda bi se oni u najkraćem roku priključili na gradsku kanalizaciju i problem bi bio rešen – tvrdi Ivić.

No, svi se sada pribojavaju onog većeg zla: da je reč o primarnom zagađenju, odnosno da je uzrok na samom dnu dubokih bunara, a da zagađenje u tom slučaju potiče od podzemnih voda koje obuhvataju ceo stambeni kompleks Novog Sada koji gravitira ka Dunavu. Ivić napominje da bi i to moglo da se sanira, ne želeći ipak da licitira o mogućim merama u tom slučaju.

Proteklih vrelih meseci, kada se po pravilu svuda povećava potrošnja vode, veliki broj Novosađana, posebno sugrađana koji žive na višim spratovima, uglavnom nije imao vodu. Nadležni iz „Vodovoda“ uveravali su da je povećana potrošnja i apelovali na štednju. Sada je direktor Bjelajac „otvorio karte“, pravdajući se da nisu želeli da „uznemiravaju javnost“, verujući da će problem prevazići u hodu.

Ali, tek su se sada Novosađani uznemirili, jer više nemaju poverenje u zvanične informacije koje im se „serviraju“ iz ovog gradskog javnog servisa. Počele su da kruže i dezinformacije. „Vodovod“ apeluje da je situacija pod kontrolom i da su bunari koji su u funkciji potpuno bezbedni, jer se neprestano proverava kvalitet vode.

– Kvalitet sirove vode je stabilan i pod stalnim laboratorijskim nadzorom na tri nivoa. Prerada vode je potpuno prirodna, a zasniva se na obogaćenju vode vazdušnim kiseonikom, filtraciji kroz kvarcni pesak i na kraju dezinfekciji gasovitim hlorom. Dnevno se uzima 50 uzoraka, a kontrolnih parametara je više od 50. Laboratorijska služba sistematski kontroliše kvalitet vode u svim fazama tehnološkog procesa, u distributivnom sistemu. Kontrolišemo i kvalitet dunavske vode na lokacijama značajnim za zaštitu izvorišta. Nadziremo i otpadne vode koje se ispuštaju u Dunav bez prethodnog prečišćavanja – „raportiraju“ za naš list stručnjaci iz „Vodovoda”, uz tvrdnju da su svi rezultati povoljni.

Slavoljub Živković