Od „grmljavine” do malog prsta

Trijumf američkih košarkaša na Olimpijskim igrama u Pekingu i osvajanje prvog zlata na međunarodnim takmičenjimaposle 2000. godine pokrenuo je raspravu koliko planetarna nadmetanja kasnije utiču na nivo ostvarenja igrača u NBA prvenstvu.

U manjini su ostali oni koji su tvrdili da su „prekobrojni” letnji nastupi i nedostatak vremena za oporavak organizma uzročnik raznih povreda (Barkli 1996/97, Džeferson 2004/05, Džejms, Vejd, Brend, Boš 2006.).

Mnogo je više suprotnih primera. Olimpijske igre i svetska prvenstva predstavljali su „psihološke stimulanse”, svojevrsne neutralizatore svih „telesnih ograničenja i akumulatore pozitivnih vibracija” neophodnih da se izdrži ubitačni napor 82. utakmice spakovane u period od poslednjih dana oktobra do početka druge polovine aprila.

Tako su najbolje od sebe davali Majkl Džordan (1992. prvi strelac lige sa 32,6 poena prosečno), Čarls Barkli (MVP 1992/93), Karl Meloun (odigrao 82 meča 92/93), Vins Karter (2000/01 sa 27,6 koševa rekord karijere), Alen Ajverson (2004/05 vodeći košgeter lige sa 30,7 poena), itd.

Poslednji u nizu asova kome su olimpijske igre pomogle u održavanju vrhunske forme jeste Kobi Brajant, MVP šampionata 2007/08. Sjajni as je još 5.februara slomio kost malog prsta desne ruke, ujedno povredivši i ligamente na njemu. Kada su mu lekari rekli da je posle operacije period rehabilitacije 12 nedelja, stisnuo je zube i sa Lejkersima stigao do velikog finala. Odluku o hirurškoj intervenciji odložio je i zbog Pekinga. Slavlje u Kini odlučujuće je doprinelo da nedavno saopšti da će sa bandažiranim prstom nastaviti borbe i u prvenstvu 2008/09.

Razlog više za takva čin je i u činjenici da se Jezerčanima oporavio startni centar Endrju Bajnam (213 cm i 130 kg, do povrede 13. janura strelac 13,1 poena uz 10,1 skok), karika koja je nedostajala u odmeravanju snaga sa Bostonom. Bajnamovim povratkom pod obruče Pau Gasol se vraća na svoju prirodnu poziciju krilnog centra, a tim iz „El-Eja“ je kod kladioničara već glavni favorit za titulu.

Ni rukovodstvo Seltiksa nije zaspalo na lovorikama. Čelni ljudi šampiona povukli su pravi potez kada su produžili ugovor sa trenerom Dokom Riversom za još tri godine (oko 5.500.000 dolara po sezoni). Rivers je posle katastrofalnog prvenstva 2006/07 (skor 24 pobede i 58 poraza), odlično ukomponovao pridošlice Kevina Garneta i Reja Alena sa starosedeocima Pirsom i družinom, stigavši prvo do najuspešnije ligaškog rezultata (66 – 16), a potom i do titule (17. ukupno, najviše u NBA) čekane 22 leta.

I dok tim iz Masačusetsa ne zna šta će sa prebogatom istorijom, na početku puta nalazi se novi ligaš nastao kupovinom Sijetl supersoniksa a zatim i dislokacijom u Oklahomu. Po običajnom pravu američkog profesionalnog sporta ekipa bez nadimka kao da i ne postoji. Prvo su u nacionalnom Zavodu za patente i zaštitu imena kao vlasništvo prijavljeni potencijalni nazivi „grmljavina”, „bizoni”, „baroni”, „maršali”, „energija” i „vetar”. Od prirodnih pojava u funkciji nadimka postoje već dva hokejaška tima („munje” i „harikeni”) i jedan fudbalski– „zemljotres”. Pre nekoliko dana odluka je pala: navijači u dvorani Ford centar (za tri dana od 13 planulo je 10.000 sezonskih pretplatnih karata) „uživaće” pre svakog susreta u gromoglasnoj „grmljavini“.

Možda će i „grmljavine” biti kada su u pitanju naši Darko Miličić i Marko Jarić. Listovi „Njujork post” i „Njujork dejli njus” predviđaju njihovu skorašnju selidbu u paketu iz Memfisa u „Veliku jabuku”.

Letnju prazninu između dva šampionata (trening kampovi se otvaraju 30. septembra, prvenstvo startuje 28. oktobra) popunilo je i tradicionalno primanje zaslužnih igrača, trenera i vlasnika klubova u springfildsku „Kuću slavnih” (pored ostalih članovi su i Bora Stanković, Aleksandar Nikolić i Dražen Dalipagić). Mesto među besmrtnima u „klasi 2008” pripalo legendarnim centrima Hakimu Olajdžuvonu i Patriku Juingu, čudesnom treneru Petu Rajliju, Diku Vitaleu, Edrijanu Dentliju, Keti Raš i Bilu Dejvidsonu.

Upitan da opiše prijateljsko rivalstvo sa Juingom (sa koledžom Džordžtaun 1984. pobedio u finalu NCAA Olajdžuvonov Hjuston, ali je 1994. izgubio sa Njujorkom NBA finale od Olajdžuvonovih „Raketa”) Olajdžuvon je mrtav hladan pred novinarskom bulumentom rekao:

– A ko kaže da je bilo prijateljsko...

Ratko Pavlović