Realizacija projekta nezavisno „Kosovo”

Na skupu G7 u Hirošimi vrh kolektivnog zapada je ponovo zapadni Balkan (ZB) i dijalog Beograd–Priština stavio u završni dokument. Međutim rat u Ukrajini, globalno nadmetanje koje on inicira i interes zapadne alijanse da se ZB definitivno uključi u transatlantsku zajednicu, podiže važnost tog navođenja. Realizacija projekta nezavisno „Kosovo” na bazi odgovarajućeg operativnog plana čiju osnovu čini „Ohridski sporazum” postaje konkretan geopolitički cilj.

Naime, rat u Ukrajini ulazi  fazu pojačanih diplomatsko-političkih angažmana globalnog karaktera prema nekom raspletu. Specijalni savetnik Šole je nekako baš ovih dana poručio da su povodom rata u Ukrajini stabilnost i bezbednost Evrope sa balkanskim regionom strateški važni za nacionalnu bezbednost SAD i da  rešavanje pitanja KiM u tome ima poseban značaj. Time potvrđuje da se projekat nezavisno „Kosovo” nalazi u širem mozaiku utvrđenih prioriteta kolektivnog zapada u definisanju nove političko-bezbednosne arhitekture Evrope nasuprot Rusiji. Konkretna diplomatsko-politička realizacija je upravo počela  nizom zgusnutih i koordinisanih aktivnosti u kratkom roku. Tako zvaničnici SAD na čelu sa specijalnim predstavnikom Eskobarom poslednjih dana naglašeno insistiraju na hitnom i brzom rešavanju pitanja KiM punom implementacijom „Ohridskog sporazuma”, kao prihvaćenog i obavezujućeg dokumenta koji obezbeđuje međusobno priznanje na čemu SAD i većina na zapadu baziraju svoj pristup i željeni konačni cilj.

Istovremeno Evropljani Lajčak i Borelj najavljuju nastavak dijaloga i nove susrete pri čemu čvrsto insistiraju na implementaciji „Ohridskog sporazuma”. Tu je i svedočenje o ZB u Senatu SAD na inicijativu predsedavajućeg komiteta za spoljne poslove Menendeza sa porukama koje su više nego jasne i operativno indikativne u podršci albanskoj (prištinskoj) strani i potvrdi kosovske državnosti, zatim nova kadrovska rešenja u SAD (O’Brajen) i najzad novi obilazak regiona senatora SAD Marfija i Pitersa, što nedvosmisleno sugeriše da je operativni plan rešavanja pitanja KiM aktiviran i da SAD i zapadni partneri podižu nivo diplomatsko-političkog angažmana u njegovoj realizaciji. Poruke senatora iz Prištine čak potvrđuju da je „Kosovo” već programirano za članstvo u NATO i EU. Jasne poruke da bi do leta trebalo prihvatiti i realizovati osnovno (čitaj „Ohridski sporazum”) kako bi se na jesen i do kraja godine stvar okončala, imaju ovoga puta operativno-političku težinu, dok su one ranije o rokovima i teza o posebnom interesu Vašingtona i Brisela da se stvar okonča u tekućim mandatima administracija SAD i EU pred izbore u 2024. u suštini predstavljale kalendarski okvir, sada je jasno, za konkretan operativni plan.

Realizacija na terenu se zasniva na konkretnim radnjama, primerenim stanju u kojem Srbija neće da prihvati „realnost” i kada realizacija krajnjeg cilja–potvrde kosovske državnosti nije moguća „redovnim” političkim putem. Otuda aplikacije „Kosova” za prijem u EU i SE, velika vojna vežba NATO-a na teritoriji KiM uz učešće KBS, jasno ukazuju da su na Zapadu odlučili da potpuno zanemare međunarodno pravo, SB UN, Rezoluciju 1244, Unmik, Kfor i da uđu u aktivnosti koje faktički zaokružuju kosovsku državnost. U političkom smislu operacionalizuju promenu unutrašnjeg stanja na KiM tako što podrškom pravnopolitičkom nasilju (nelegitimni izbori na severu) i primeni sile (policijske snage i teror) omogućuju Prištini punu kontrolu srpskog korpusa i teritorije severa KiM.

Ponuda Srbiji je ZSO, ali značajno modifikovana i prilagođena interesima Prištine u obliku manjinske zaštite Srba u nezavisnoj državi „Kosovo”. Doduše, ali u taktičkom smislu, SAD podržavaju ZSO u ograničenom vidu i „Otvoreni Balkan” radi omekšavanja pozicije Srbije za razliku od Nemačke koja to ignoriše uz bezrezervnu podršku vlastima premijera Kurtija i njegovim merama i akcijama. Inače,  treba jasno reći da neka značajna evropska kompenzacija Srbiji prosto nije tema, jer je ukrajinski rat već dalju perspektivu EU i samu politiku proširenja potpuno modifikovao i problematizovao, što tek njegovim okončanjem postaje aktuelno na potpuno nedefinisanim premisama.

U ovakvom političkom ambijentu oko KiM odbrana državnog i nacionalnog interesa Srbije dobija prvorazredni značaj, a odlučnost da se na tome istraje strateško-politički prioritet, pri čemu jedinstvo i unutrašnja stabilnost kao pretpostavke nemaju alternativu.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista