Budžet bez početnog zaleta

Ove godine posebna priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Srbiji dobilo je pedeset penzionisanih stvaralaca, među kojima su Želimir Žilnik, Radmila Andrić, Đurđija Cvetić, Dušan Gojković, Bora Dugić, Radmila Lazić, Milorad Mišković, Miloje Mića Orlović i drugi. Stručna komisija, koju je predložilo Ministarstvo kulture, izbor je izvršila između više od sedam stotina kandidata. Posebno priznanje dodeljuje se i isplaćuje umetniku u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja, u neto iznosu od pedeset hiljada dinara.

Prvi put je čak 258 posebnih nacionalnih priznanja dodeljeno prošle godine, kao lično, neprenosivo pravo, a tadašnja komisija mogla je da računa sa većim sredstvima u budžetu, zbog „početnog zaleta čitavog projekta”. Među dobitnicima tada su se našli Mira Stupica, Konstantin Babić, Kosta Bogdanović, Mihailo Miša Blam, Goran Babić, Velimir Bata Živojinović, Mira Alečković, Radomir Andrić, Oskar Danon i drugi. Mnogi su pozdravili ovaj potez države da se čitavim generacijama umetnika omogući izvesna moralna i materijalna satisfakcija, da se ispravi nebriga društva prema njima, ali bilo je i mnogo pritužbi onih koji nisu bili uvršteni u izbor.

Mića Orlović „nacionale“

Oba puta ocenjivani su pristigli predlozi iz oblasti književnosti, muzike, vizuelne umetnosti, scenske umetnosti i kinematografije. Ove godine predsednik komisije bila je Drinka Gojković, književni prevodilac, a članovi – Jelena Kajgo, baletski igrač i pedagog savremene igre, Božidar Zečević, filmski scenarista, teoretičar i kritičar, Ivona Rajačić-Barandovski, istoričar umetnosti, Vesna Golubović, akademski slikar, Zoran Cvijanović, glumac, Gojko Božović, pesnik, dr Branka Radović, muzikolog, i Dragan Srećkov, viši savetnik u sektoru kulture u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i kulturu.

Odluka ovogodišnje komisije, saopštena javnosti krajem avgusta, dobila je određene primedbe, ali ne u razmeri onih od prošle godine. Neki od kandidata koji nisu dobili nacionalna priznanja, i sa kojima smo razgovarali, rezignirano su odustali od komentara, smatrajući da će njihove umetničke biografije govoriti umesto njih. Neki su, pak, reagovali oštro kritikujući stručnost i dobronamernost članova komisije, kao prvakinja srpskog glumišta Žiža Stojanović, koja smatra da je komisija odluke donosila na osnovu subjektivnih i privatnih merila. Žiža Stojanović smatra da nije oštećena samo ona, već i njene kolege iz različitih oblasti, Buca Mirković, Žarko Komanin, Dubravka Nešović, Duško Jakšić, Pavle Minčić...

– Imam utisak da se propozicije izbora menjaju na licu mesta. Odjednom se pored zaista zaslužnih ljudi pojavi neko ko večno živi u inostranstvu, a ovde dolazi samo u posetu. Nemam ništa protiv takvih ljudi, ali to nije objektivno. Počinjem stvarno da sumnjam da je komisija pristrasna, i kažem to i u ime mojih kolega koji slično misle, kaže Žiža Stojanović.

Ovoga puta, u javnosti su se mogla čuti i osporavanja odluke komisije da posebno priznanje nacionalnoj kulturi bude dodeljeno Miloju Mići Orloviću.

Orlović je, prema rečima predsednice komisije Drinke Gojković, jedno od onih lica preko kojih je televizija ušla u život ovog društva, i u pojedinačne živote građana.

– Njegov kultivisani govor i javni nastup, otmena spontanost u njegovom javnom ponašanju, promišljeno oblikovanje TV komunikacije, s jasnom idejom o njenom širokom uticaju na milionsko gledateljstvo, sve to predstavlja nezamenjiv i zaista vrhunski doprinos Miloja Miće Orlovića nacionalnoj kulturi – ističe Drinka Gojković i dodaje 

da sve utemeljene i dobro argumentovane primedbe mogu biti samo korisne za rad komisije u sledećem sazivu, kao i za predstojeće zakonsko regulisanje institucije Posebnog priznanja.

Nacionalno priznanje treba da bude isključivo vrednosna kategorija, i članovi komisije treba da prenebregnu činjenicu da neki umetnik (koji možda i nije najzaslužniji), živi u velikoj bedi. Da li je uvek moguće biti tako objektivan, „neosetljiv”, ili precizan? Ministar kulture Nebojša Bradić naglasio je da je devetočlana komisija ove godine radila vrlo savesno, s obzirom na veliki izazov od sedam stotina ljudi, koji su očekivali priznanje.

Inače, Uredbu o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji Vlada je donela početkom ove godine. Prema ovoj uredbi, pravo na posebno priznanje može steći umetnik koji već ima status korisnika penzije kod nadležnog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Republici Srbiji, i koji je državljanin Republike Srbije. Uredba definiše i način izbora devetočlane komisije, čije članove imenuje Vlada, na predlog Ministarstva kulture. Pet članova komisije treba da bude iz reda istaknutih, aktivnih umetnika, a četiri člana biraju se na predlog koordinacionog odbora umetničkih udruženja iz različitih oblasti.

Kao i svaka nagrada, i ova je podložna najrazličitijim komentarima. Ali, izostanak priznanja, koje dolazi kao krunska potvrda nečije stvaralačke snage i umeća, vrh svih dosadašnjih nagrada, pored već novčane potpore i doživotne podrške koju pruža, može da bude uzrok frustracija za neke starije umetnike.

Nepoverenje u institucije

Kako smo nezvanično saznali u razgovoru sa nekim članovima komisije, u javnosti postoji nerazumevanje u vezi sa uvedenom institucijom nacionalnog priznanja, jer se to priznanje obično smatra „nacionalnom penzijom”. Takvo shvatanje neizbežno vezuje vrhunsko nacionalno priznanje za socijalnu pomoć umetnicima. Međutim, ovo priznanje treba da bude isključivo vrednosna kategorija. Drinka Gojković naglašava:

– Osnovni kriterijumi za dodelu posebnog priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi navedeni su u Uredbi Vlade: vrhunski umetnički doprinos kulturi Republike Srbije, najznačajnije nagrade i priznanja, obrazložena ocena vrednosti umetničkog doprinosa koju daje odgovarajuće umetničko udruženje. Posebno priznanje nije socijalna kategorija. Ima, međutim, slučajeva u kojima je nesklad između visokog doprinosa i materijalnog aspekta egzistencije pojedinih umetnika veoma upadljiv, čak uznemirujući.

Utešno je bar to što će krajem svake godine biti raspisivan novi konkurs za nacionalna priznanja, a da će tokom sledeće godine odluka o njima biti doneta. Ali, možda neke greške više neće moći da budu ispravljene, zbog toga što je, od decembra prošle do početka aprila ove godine, kada je komisija u nešto izmenjenom sastavu ponovo zasedala, umrlo blizu deset dobitnika priznanja. Samo u toku zasedanja komisije umrlo je i nekoliko kandidata, među kojima su glumac Žika Milenković i pevač Šaban Bajramović.  

Posebna priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji teže tome da postanu institucija, tradicija i zakonom regulisano pravilo. Međutim, već je ustaljeno nepisano pravilo da građani nemaju poverenja u institucije našeg društva, poštovanje zakona nije uvek zakon. Možda je i umetnicima teško da poveruju u valjanost odluka komisija koje će se baviti njihovim stvaralačkim biografijama. Kada su sve druge institucije zatajile, zašto bi ova funkcionisala, kada su sve prave vrednosti potisnute, zašto bi ovde isplivale?Kako u jednom lošem sistemu nastaje prava vrednost? Početak svega je uočavanjeveć postojećih vrednosti.