Drama, pronađena u prevodu

Prvi avgust ove godine rok je za sva pozorišta, izdavačke kuće i književne prevodioce da na adresu Udruženja književnih prevodilaca Srbije, u prestoničku Francusku ulicu broj 7, pošalju svoja dela koja će ući u konkurenciju za dodelu nagrade „Matilda Trifunović”. Ovo priznanje, utemeljeno 2021, dodeljuje se za najbolji prevod dramskog dela sa stranih na srpski jezik, objavljen ili na sceni izveden u prethodne dve godine. Nagradu dodeljuju UKPS i Humanitarna fondacija „Hrast”.

Matilda Trifunović (1933–2005), prevoditeljka s nemačkog jezika, u magiju teatra upustila se sredinom sedamdesetih, kao jedna od mnogih stvaralaca iz senke koji su svoj dar, volju i plodove rada utkali u raskošni istorijat Bitefa. Tokom narednih decenija sarađivala je s mnogim uglednim pozorišnim ličnostima, kao što su Mira Trailović, Jovan Ćirilov, Gorčin Stojanović, Nenad Prokić. Prevela je više drama i knjiga, pored ostalog komade „Poslednji dani čovečanstva” Karla Krausa i „Slučaj Hinkeman” Ernesta Tolera, te roman „Beli grad” Mila Dora.

Žiri za dodelu nagrade „Matilda Trifunović” i ovoga će puta raditi u sastavu: Bojan Jović, Novica Antić (predsednik) i Zorislav Paunković.

– Književni prevodioci koji prevode drame skoro su uvek ti koji našim pozorištima otkrivaju nove evropske i svetske dramske pisce – naglašava Novica Antić. – Oni su ti koji pružaju dragocenu informaciju o tome šta i kako pišu i na scenama izvode neki drugi umetnici širom sveta. A ti prevodioci obično ostaju u senci. Dramski prevodi retko se štampaju, kad se to i dogodi, knjige izlaze u malim tiražima. Novi prevodi na scenama su pak sve ređi i ređi, naročito kvalitetni novi prevodi. A i mi, dramski prevodioci, sve smo stariji i stariji... Malobrojne su mlade kolege koje se odlučuju na taj težak i vrlo neizvestan poduhvat, da prevode dramske tekstove. Zato je ova nagrada od izuzetnog značaja, prvenstveno kao podstrek novim generacijama književnih prevodilaca, bez kojih pozorište ne može. A ime naše Bebe Trifunović ostaće i posle nas koji smo je poznavali, poštovali i voleli.

Prvi dobitnik nagrade koja nosi ime Bebe Trifunović, književni prevodilac Relja Dražić, iskazujući još jednom zadovoljstvo što je 2021. upravo on ovenčan ovim priznanjem, podseća nas na specifičnosti prevođenja dramskih tekstova, i zbog čega je dobro što se, ustanovljenjem ove nagrade, pozornost kulturne javnosti skreće i na prevodioce koji se bave prevođenjem drama, pa tako, zajedno s autorom, rediteljem i glumcima, traju i na daskama koje život znače:

– Dijaloška faktura dramskog teksta traži mnogo više slobode u prevođenju nego što je to slučaj s regularnom prozom, koju ja, konkretno, uvek prevodim striktno jedan na jedan, samo ako je to moguće, odstupajući od toga jedino tamo gde to traži idiom ili neki drugi faktor razlike u jezicima. Tačno je, takođe, da prevodilac tokom rada na dramskom tekstu mora da zamišlja glumca koji te reči treba da izgovara. Tu postoji opasnost „umivanja”, zato se treba držati one izreke iz Pekićeve simeonske frazeologije: Pan metron ariston, sve sos mera – kaže Dražić za „Politiku”.

Konkurs je, dakle, otvoren do 1. avgusta. Prošle godine u konkurenciji se našlo više od 30 dela, a u Udruženju književnih prevodilaca Srbije nadaju se da bi ove godine taj broj mogao biti i veći.