Kako da iskoristimo više novca iz IPARD fondova

Kopaonik – Samo 14 odsto poljoprivrednika u Srbiji ima kredite za pokretanje, poslovanje ili proširenje poljoprivrednih gazdinstava i malog biznisa. Upotreba kredita je ograničena i poljoprivrednici se uglavnom oslanjaju na sopstvenu štednju za investicije kao i na državne subvencije i finansiranje iz zadruga.

Godišnje investicije i obrtni kapital u ovom sektoru procenjuje se na oko 2,5 milijardi evra, a bankarski krediti čine manje od 10 odsto finansiranja, moglo se čuti na panelu u okviru agrobiznis konferencije „Grou ap – snaga zemlje” koja se održava na Kopaoniku.

Posle nedavno završenih pregovora poljoprivrednika i države, uz planirana uvećanja, budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iznosiće više od milijardu evra, što je do sada rekordan iznos. Oko tri četvrtine tog novca izdvaja se za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Kako da poljoprivrednici više iskoriste novac iz najavljenog IPARD-3 programa, čije bi investicije mogle da dostignu i 580 miliona evra, šta smo naučili iz prethodnih ciklusa i kakvi nas izazovi očekuju u budućnosti?

Jedna od učesnica konferencije Jasmina Miljković, načelnik odeljenja za IPARD program pri Ministarstvu poljoprivrede rekla je da su izazovi u vezi sa ovim programom konstantni, da ih ima puno, ali da uspevaju da ih rešavaju u hodu.

– Sigurno će ih biti još, to je deo našeg posla. Jedna od stvari koju smo uspešno rešili je da smo korisnicima omogućili avansnu isplatu u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije uz dostavljanje bankarske garancije. Sada već imamo 47 avansnih isplata kroz IPARD-2 program – kazala je Miljkovićeva. Dodala je da je jedan od problema i to što mladi poljoprivrednici i dalje teško obezbeđuju bankarske garancije za avansne isplate. Objasnila je da zbog nestabilnosti, čestih oscilacija na tržištu i rasta inflacije korisnici IPARD fondova postaju nesigurni. Oni koji su dobili rešenje o odobrenju projekta kolebaju se da li treba da nastave sa realizacijom, čekaju i to koči ceo sistem.

– Ideja nam je da relaksiramo sam postupak kroz IPARD-3 program. Gde god možemo da relaksiramo sistem i olakšamo i pomognemo korisnicima, mi to činimo – naglasila je ona.

Dejan Vukotić, direktor Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, naveo je da je osiguranje u poljoprivredi, od početka investicije do plasmana proizvoda, jako važno posebno u kriznim vremenima.

Kada je reč o pretpristupnim fondovima napomenuo je i da moramo da učimo na greškama naših suseda. Recimo, u Hrvatskoj kažu da su „bacili” prve dve godine IPARD-a jer nije bilo dovoljno zahteva. Glavni nedostaci bili su administrativni problemi, pripremljenost lokalnih samouprava, zakonodavni okviri...

– Na inicijativu Ministarstva poljoprivrede trenutno pregovaramo i pokušavamo da nađemo način da što više poljoprivrednika, od malih gazdinstava do najvećih izvoznika, uključimo u IPARD-3 program. To je težak posao, ali uveren sam da ćemo naći rešenje – kazao je Vukotić.

Usklađivanje košta, ali to je investicija

Usklađivanje u domenu poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i ribarstva dosta košta. Ali ovo nije trošak nego investicija u proizvodnju i razvoj jedne od strateških grana Srbije, izjavila je Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, a prenosi Tanjug.

Navela je da je važan korak u svemu tome IPARD kao instrument pretpristupne pomoći. Naglasila je da je Srbija otvorila poglavlje 13 koje se tiče poljoprivredne politike.

– Naše kolege iz Ministarstva poljoprivrede rade na pripremi strategije za ribarstvo koja je plan za zatvaranje ovog poglavlja – rekla je Miščevićeva. Objasnila je da imamo merila za otvaranje  poglavlja 11 koje se tiče poljoprivrede i ruralnog razvoja.

– Ta merila su pred državama članicama kao ocena da li smo ih ispunili da bismo išli dalje – kazala je Miščevićeva. Što se tiče poglavlja 12 koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarske i fitosanitarna politike, napomenula je da na njemu ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković uporno radi, a to znači da se pripremaju sva potrebna dokumenta, i mnoga druga pitanja koja su veliki izazov.

– Naš veliki plan je da do kraja godine imamo potpuno predstavljena dokumenta, usaglašena sa civilnim društvom i s Evropskom komisijom kako bismo ih poslali u Brisel – navela je ona.