Pro Reko pa pauza

Novi Beograd nije po drugi put na svom bazenu uspeo da stigne do krova Evrope. Dva puta ga je pre završnog cilja zaustavio Pro Reko. Prvi put je to bilo na peterce, drugi put glatko bez drame. Odavno jedan tim nije bio tako superioran u finalnom dvoboju kao što je to bio slučaj sa timom iz Đenove protiv srpskog šampiona.

Ni jednog trenutka Novi Beograd nije uspevao da uhvati ritam sa Italijanima. Čak ni u drugoj četvrtini kada je kod 2:5 domaćin dobio peterac i četiri minuta igrača više, egala nije bilo. Tada je već bilo jasno da samo čudo može da spreči Pro Reko da po drugi put uzastopno slavi u Beogradu.

Snaga, znanje, borbenost, iskustvo, smirenost, raspoložene brojne pojedince – sve je to imao Pro Reko i sve to nije imao Novi Beograd izuzev Granadosa i donekle Strahinje Rašovića.

U najkraćem Novi Beograd nije uspeo jer je prilično slabiji sastav od Pro Reka. Poraz u finalu je kraj turbulentne sezone koja je završena sa jednim od četiri moguća pehara. Biti drugi u Evropi nije mala stvar ali teško da će to srebro, uz osvojeno domaće prvenstvo biti razlog da takmičarska godina bude ocenjena uspešno.

Tokom čitave sezone se činilo da Novi Beograd nije spreman fizički. Nekoliko puta je utakmica odlazila u samom finišu. Jaka tri susreta za četiri dana su bila preveliki zalogaj za ovu ekipu, koja je najbolje igrala prvog dana protiv Olimpijakosa, na peterce dobila Barselonetu koja se ljutila na sudijske odluke u finišu, da bi protiv moćnog, odmornijeg Pro Reka od početka bila na aparatima.

Drugi problem Novog Beograda su golmani. Koliko god su Žoao Pedro i Filipović znali da iznesu teret utakmice, toliko su bili kadri i da ne uhvate snoro ništa. Tako je bilo prošle godine, tako je bilo i ove u finalu. Pred šuterima iz Đenove oni su nestajali.

U finalu je pao mozak ekipe Vlahopulos. Njegov ogroman trud je bio uzaludan. Nije ispratio odličnog Granadosa, efikasnog Rašovića i to se osetilo. Svi drugi su imali preskroman doprinos za utakmicu ovakvog značaja.

Organizacija turnira je bila besprekorna. U svakom pogledu se Novi Beograd pokazao kao vrstan domaćin. Ali celoj priči su nedostajali navijači. Prve dve utakmice Novog Beograda pratio je zanemarljiv broj navijača. Jasno je ovaj klub nema veliko ime, nema svoje pristalice koje mogu da budu vetar u leđa. U takvoj situaciji kada igraš kod kuće a rival nema problem sa tribinama stvara se pritisak kojem nije lako odoleti. Ima i onih koji smatraju da bi NBG pružio više da se igralo na drugom bazenu.

Nije sada vreme ali ostaje da se vidi koliko su poznati slučajevi uticali na Jakšića, Mandića i ekipu. Jakša nije bio u elementu, Manda je bio na tribinama i sve je to poremetilo šampionski kod Novobeograđana koliko god se to oni trudili da prikažu kao slučajeve bez velikog uticaja.

Jedan kratkoročni period ovog kluba je završen. Naredne sezone Novi Beograd neće biti domaćin turnira a time i automatski učesnik. Biće potreban plasman među prve četiri a ne osam ekipa. Moraće drugačije kalkulacije da se prave.

Videće se i finansijska baza, zna se da je Novi Beograd poprilično skup projekat za srpske vaterpolo uslove. Igrači su odlično plaćeni, treba to da se izdrži. Zna se da je velika uloga Aleksandra Šapića iako zvanično je niko i ništa u klubu. Od njegove reči dosta zavisi.

Prelazni rok je već najavljen. Direktor Soro kaže da će za nekoliko dana tek biti neke stvari poznate i da će biti saopšteno javnosti. Kuloari ne miruju. Filip Filipović je već, kažu, doveden, tu su Radulović i Dobožanov. Videće se šta će biti sa Lukićem koji je vezan za Radnički. Odlaze braća Rašović, za neke igrače se spominje pozajmica. Biče interesantno.

Na kraju i o drugim ekipama. O Pro Reku je sve rečeno. Treća Barseloneta nije izgubila meč tokom igre, dva puta su rešavali peterci. Vujasinovićev Vuljagmeni je najprijatnije iznenađenje. Olimpijakos je u prestanku saradnje sa Igorom Milanovićem sve rekao. Ferencvaroš je morao više, Jug je igrao prema mogućnostima bez Fatovića i Kržića dok je Breša najveće razočarenje.