Smirivanje strasti

Vlast je uvek najodgovornija. Tako je bilo, tako će biti. Šta god da se dogodi u državi, čak i kada nema nikakve direktne krivice nekog ko je deo vlasti, čak i kada je sasvim jasno da suštinski haos pravi opozicija, vlast je odgovorna da se sve stiša, da se čujemo, da ponudi razgovor, da umiri opoziciju. Mnogima je teško to da shvate, jer nije lako prihvatiti da si odgovoran za nešto sa čim nemaš ama baš nikakve veze. No, sama činjenica da činiš vlast, mora da u glavi svakog funkcionera stvori da on ima daleko veći stepen odgovornosti nego drugi. Čak i kada te vređaju, posipaju kofom izmeta, čak i kada je sve iracionalno što ti se događa, dužnost ti je da izađeš pred one koji te pljuju, da istrpiš svaku uvredu, da imaš čelične živce i da budeš uporan u pozivanju opozicije na dijalog. Suština je pokazati da si zaista odgovoran, jer svako burno reagovanje sa strane vlasti samo izaziva kontraefekat, a taj kontraefekat onaj ko hoće da proizvede haos, posebno tzv. obojenu revoluciju, jedva čeka.

Sada je već svakom jasno da ne postoji nikakav protest protiv nasilja, već da je to apsolutno politički motivisan protest koga je preuzeo deo opozicije. Uostalom, nije li Bjelogrlić u Sarajevu rekao da mora nazad u Beograd da bi rušio Vučića? Dakle, nema tu nikakve borbe protiv nasilja, nema tu nikakve zabrinutosti za decu, empatije prema žrtvama, ima samo čistih političkih zahteva. Otuda, svako ko govori na protestu kog organizuju političke stranke, jasno se svrstava na stranu tih političkih stranaka. Nema ništa sporno u tome, ali prosto mora da se naglasi da to nije nikakvo spontano okupljanje građana, već je to protest dela opozicije. Svaki glumac, pevač, sportista, književnik, naučnik, ko god, ako govori na tom protestu svrstava se kao podrška tim političkim strankama i to je sasvim u redu.

Stranka kojoj pripadam uvek je ponosno isticala sve one javne ličnosti koje su je podržale i čak ih je kandidovala na izbornim listama. Nikada nismo želeli da obmanjujemo ljude kako su se građani i javne ličnosti spontano okupili, već smo uvek jasno i decidno naglašavali da su i ti ljudi deo velike podrške Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Dakle, Bjelogrlić, Ivan Ivanović, komičar Kesić, Ceca Bojković, svako ko govori na mitingu dela opozicije deo je podrške tim političkim strankama.

Svaki vid pobune koju sa tog i takvog skupa priželjkuju, pobuna je tog dela opozicionih političkih stranaka čiji članovi i simpatizeri svakako imaju pravo da budu ljudi i besni, ali nemaju pravo da nikoga ucenjuju sa zahtevima, niti imaju pravo da ugrožavaju one koji su protivnici njihove politike. To što su zbog nečeg besni, svakako je i problem vlasti, jer vlast mora odgovorno da se prema njima ponese i stalno da njihovim liderima nudi dijalog, ma koliko ga oni neodgovorno odbijali. Na svako njihovo odbijanje, uporno ponoviti poziv za razgovore. Na svako njihovo traženje alibija, odnosno traženja i očajnog iniciranja incidenta, nikako ne nasedati, već opet nuditi dijalog. Svaku uvredu stoički istrpeti. Svaki nasrtaj izbegavati i sklanjati se od bilo kakvog fizičkog kontakta. Svaku blokadu ulica, mostova, zgrada, ma čega god, istrpeti i u glavi shvatiti da to tako mora i proći će.

Vlast bukvalno ima pravo samo da se retorikom brani, a i tu retoriku mora da ublaži do kraja i da mudrošću proba da pobedi. Nikakve oštre reči nisu potrebne, jer ako nameravaš da ljuto i oštro odgovoriš, moraš sa stilom to i da uradiš i argumentima koji će mnogo više da zabole od oštrih reči. Da se razumemo, ovo je užasno teško, ponekad se čini kao nemoguće da se uradi, jer svako od nas je od krvi i mesa i reaguje na različite načine, ali moramo na to da se naučimo. Lično, sam sebe vežbam, posebno kada čitam komentare na svoje tvitove. Znam da ih pišu po zadatku sa fejk profila, sve sa ciljem da budem isprovociran i da nekog opsujem, što im dođe kao sjajna municija da prave vesti od toga na njihovim portalima.

Da zaključim, na nama koji smo vlast, apsolutna je odgovornost da sve živo izdržimo, da progutamo sve moguće knedle, žabe, da prihvatimo najgoru moguću gorčinu, i uvek, ali baš uvek, da pozivamo na dijalog i da smirujemo strasti. Sve to zarad dobrobiti naše otadžbine.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista