Holandija i dalje protiv

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 12. septembra – U Evropskoj uniji još nema konsenzusa o odmrzavanju Prelaznog sporazuma sa Srbijom i malo je verovatno da će ga biti do ponedeljka, kada će o tome odlučivati Savet ministara, saopštilo je francusko predsedništvo EU na jutrošnjoj konferenciji za novinare u Evropskom savetu.

Posle izručenja Radovana Karadžića Hagu, ogromna većina (26) država članica EU, kao i Evropska komisija i predsedništvo EU, podržavaju odmrzavanje Prelaznog sporazuma, ali konsenzus nije postignut zbog protivljenja Holandije.

„Nismo uspeli da postignemo dogovor na jučerašnjem ambasadorskom sastanku. Konsenzus nije bio moguć. Holandija smatra da hapšenje Karadžića nije dovoljno i da je za punu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom potrebno hapšenje Ratka Mladića, kao i drugog odbeglog optuženika (Gorana Hadžića)”, kazao je diplomata francuskog predsedništva EU. On je objasnio da je glasanje za aktiviranje Prelaznog sporazuma sa Srbijom „veoma osetljivo pitanje za Holanđane koji moraju da se konsultuju sa svojim nacionalnim parlamentom, što će biti teško ostvarivo do ponedeljka”.

Prema rečima Barta Rijsa, portparola holandskog ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena, parlament je u sredu već raspravljao o toj temi, kada su se sve političke partije, kako vladajuće tako i opozicione, usaglasile da nije ostvarena puna saradnja Srbije sa tribunalom i da nema elemenata za promenu stava Holandije o ovom pitanju.

Rijs je naglasio da su poslanici pažljivo slušali Ferhagenovo obraćanje u skupštini i razumeli razloge zbog kojih nije moguća promena stava Holandije, a to su preostali haški optuženici na slobodi, a posebno Mladić. On je takođe istakao da je parlament pozdravio hapšenje i izručenje Karadžića ocenivši ga kao pravi korak ka punoj saradnji.

Francusko predsedništvo ipak nije jutros odbacilo mogućnost da dođe do usaglašavanja stavova Saveta ministara, jer će se u ponedeljak o tome raspravljati, pa je moguća promena stava Holandije.

„Ukoliko Serž Bramerc (glavni haški tužitelj) može da pomogne u promeni stava Holandije, francusko predsedništvo će mu pomoći u tome, ali on nije advokat nijedne strane u EU”, kazao je francuski diplomata, koji nije mogao da potvrdi da će se Bramerc u ponedeljak sastati sa Savetom ministara u Briselu. On je još dodao da mišljenje Bramerca jeste važno, ali ne i presudno da bi Prelazni sporazum stupio na snagu, jer odluku o tome donose šefovi diplomatija 27 zemalja članica EU.

Međutim, visoki diplomata veoma moćne članice EU u Briselu, koji nije želeo da bude imenovan kao izvor informacija, saopštio je da će Bramerc 15. ujutru stići u Brisel. On je kazao novinarima da „ova SSP saga sa Srbijom predugo traje i da je vreme da bude okončana”.

„Francusko predsedništvo će pogurati ovu odluku u ponedeljak. Sve države su za to osim Holandije, dok će Belgija slediti odluku svog severnog suseda. Evropska komisija može da predloži usvajanje Prelaznog sporazuma bez ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Bramerc smatra da Srbija sarađuje, ali da to još nije puna saradnja, a za Holandiju to nije dovoljno. Predlagali smo Holanđanima rešenja za ovu situaciju, ali oni ih ne prihvataju”, objasnio je ovaj diplomata.

Evropska komisija takođe se danas oglasila povodom primene Prelaznog sporazuma sa Srbijom, istakavši da ostaje pri tome da bi on trebalo da bude aktiviran u ponedeljak, kao što su njen predsednik Žoze Manuel Barozo i evropski komesar za proširenje Oli Ren već rekli prilikom prošlonedeljne posete najviše srpske delegacije Briselu.

Procedura odlučivanja u EU nalaže Komisiji da predlaže odluke Savetu ministara, ali Komisija ne donosi odluke. Samo oni predlozi Komisije o kojima se usaglase svih 27 ministara zemalja članica mogu biti usvojeni. Pravilo je da nema preglasavanja. Ako je jedan član protiv, predlog se ne prihvata.

Kada je 29. aprila Srbija potpisala SSP i zajedno sa njim Prelazni sporazum kao njegov sastavni deo koji omogućava primenu mnogih odredbi SSP-a dok se čeka na njegovu ratifikaciju, bilo je to na predlog EK koji je podržalo i tadašnje slovenačko predsedništvo EU. Holandija, koja se dugo protivila ovom ugovoru, ipak je stavila svoj potpis uz uslov da SSP i Prelazni sporazum ostanu van snage sve dok Srbija ne ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom.

Ako Holandija ne prihvati većinski stav i odbije da Prelazni sporazum u ponedeljak stupi na snagu, sledeća prilika da se o tome raspravlja biće 13. i 14. oktobra kada će evropski ministri zasedati u Luksemburgu. U međuvremenu, ukoliko dođe do nekih promena u pogledu saradnje Srbije sa Hagom, ili naprasne promene stava Holandije, odluka o primeni Prelaznog sporazuma sa Srbijom može biti doneta i ranije na nivou ambasadora EU. Redovni izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom tužilac Bramerc podnosi Ujedinjenim nacijama dva puta godišnje, u junu i decembru. U međuvremenu, on uvek može doći na poziv Predsedništva EU i usmeno obavestiti ministre o nivou postignute saradnje.