Slepi miševi „podstanari” Palate pravde

U zgradi beogradske Palate pravde trenutno „živi” nekoliko hiljada slepih miševa. Skoro identičan je i broj zaposlenih u ovoj pravosudnoj ustanovi. Iako ih gotovo svakodnevno plaše, preleću im iznad glava, uleću u sudnice i ometaju suđenja, zaposleni slepim miševima ne smeju da se suprotstave ni na koji način. Smejući se zbog svega što ih je snašlo kažu da im je objašnjeno da su ovi sisari – zakonom zaštićeni. Više se rugajući nego ozbiljno prihvatajući problem zaposleni objašnjavaju da bi, ukoliko se na sudu dokaže da su mučili ili ubijali „podstanare” Palate pravde, moglida „odleže” i do tri godine u zatvoru.

– Muzej je pre dve ili tri godine, zaista, „popisao i prebrojao” slepe miševe u zgradi Palate pravde. Nismo uspeli da uradimo ništa konkretno u vezi sa njihovim izmeštanjem s obzirom na to da je unutrašnji prostor vertikalan i izuzetno širok, pa jeprostor kao takav izuzetno nezgodan za bilo kakvo hvatanje. Utvrđeno je da je zgrada dotrajala, naročito spoljašnji deo koji ima mnogo rupa u kojima slepi miševi pronalaze svoja skloništa – objašnjava Milan Paunović iz beogradskog Prirodnjačkog muzeja.

Dešava se, kaže Paunović, da kada zaposleni preko noći ostave otvorene prozore da izluftiraju kancelarije, slepi miševi uđu u sudnice ili kancelarije. Zaposlenima je zbog toga preporučivano da na prozorska okna stave takozvane komarnike, odnosno mreže.

– Zbog oblika i veličine prozora to, međutim, nije moglo da bude urađeno. I zato taj problem traje.Kada smo „prebrojavali” slepe miševe, uočili smo da ih mnogo ima oko zgrade Palate pravde. Unutra, međutim, u tom trenutku nismo videli nijednog što ne znači da ih nema. Pokušavali smo problem da rešimo tako što smo slepe miševe hvatali u mreže, a posle toga ih puštali napolje, ali smo vremenom shvatili da to nije trajno rešenje. Slepi miševi su, ma kako god to zvučalo, u Palati pravde osuđeni na smrt zbog nedostatka hrane i vode – navodi Paunović.

Činjenicu da je broj „podstanara” u Palati pravde, zaista, procenjivan, potvrdila je i Ivana Ramić, portparol beogradskog Okružnog suda. Prema njenim rečima, tačan broj nije utvrđen, ali navodi da situacija nije tako drastična kako na prvi pogled izgleda.

– Najčešće se „smeštaju” u delove klima uređaja. Povremeno se mogu videti kako proleću zgradom. Međutim, nije Palata pravde jedini objekat u kojem se „smeštaju” slepi miševi. Ima ih svuda u okolini s obzirom na to da je ovaj deo grada u nizini i pored vode – navodi Ramićeva.

Osvrćući se na činjenicu da „mučitelji i ubice slepih miševa” mogu i krivično da odgovaraju, Paunović se slaže da bi „pomalo nezgodno” bilo suditi sudijama za ubistvo slepih miševa. Svestan je, kaže, da se u praksi to retko dešava.

– Uredba koja reguliše ovu oblast je iz 1993. godine. Nova je trebalo da bude doneta 2000, ali do danas nije ništa urađeno. Još čekamo – navodi Paunović.

Elvir Burazerović, predsednik „Orke”, organizacije za poštovanje i brigu o životinjama, mnogo je kategoričniji u odbrani slepih miševa. Osim izvesnih iracionalnih strahova kao što su uplitanje u kosu ili „sisanje” krvi, Burazerović tvrdi, da ne postoji realna opasnost od ovih sisara.

– Oni žive u određenim delovima zgrade Palate pravde u kojima, što bi se reklo, svijaju svoja gnezda. U svakom slučaju mora da se pokuša sa njihovim premeštanjem. Rešenje problema je u činjenici da treba sprečiti da se oni uopšte nasele u zgradi. Treba obezbediti arhitektonsko rešenje koje će im onemogućavati „ulazak” u zgradu – navodi Burazerović.

I dok se „slučaj slepih miševa” u Palati pravde ne reši, radoznalim prolaznicima i radnicima ostaje mogućnost da gledaju kako u atrijumu zgrade lete ukrug, čak i zimi, kada bi po svim pravilima trebalo da spavaju.

-----------------------------------------------------------

Panika u sudnici

Ne tako davno, jedno od suđenja u Palati prve prekinuto je kada je slepi miš uleteo u sudnicu. Ljudi koji su se tom prilikom zadesili u sudnici, počeli su da viču i da se bacaju na pod. Odlukom sudije napravljena je pauza za vreme koje je „uljez” izbačen napolje.