Javni video-nadzor još nije pravno regulisan

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da se zalaže da se oblast prikupljanja biometrijskih podataka iz video-nadzora na javnim prostorima uredi tako da donosioci politika i zakona vode računa o zaštiti prava građana na privatnost.

Marinović je na konferenciji o biometrijskim podacima i video-nadzoru javnih prostora, koja je održana u Privrednoj komori Srbije, rekao da zakonom još nije regulisana upotreba kamera za prepoznavanje lica, kao ni oblast obrade biometrijskih podataka koji bi se prikupljali sa video-nadzora na javnim površinama.

– O ovom problemu traže rešenje i u zemljama Evropske unije. Teško je naći balans ali nije nemoguće. Imamo ekstremnu upotrebu veštačke inteligencije širom sveta. Jedno je ako kamere za biometrijski nadzor kontroliše čovek, a drugo ako ih kontroliše veštačka inteligencija. Problem je ko će upravljati prikupljenim podacima, da li onaj ko je stvorio veštačku inteligenciju, ili veštačka inteligencija. Govorimo o trci tehnologije i prava. U toj trci tehnologija će uvek pobediti na prvih 100 metara. Ali ova trka je maraton. Treba imati tela, supervizore, koji će se baviti ovim problemom – naveo je Marinović.

Zamenica sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milica Bondžić, kazala je da Zakon o policiji daje osnov za obradu podataka sa kamera za biometrijski nadzor, što reguliše i Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova. Dodala je i da MUP ne izlazi iz pravnog osnova za korišćenje ovakve tehnologije.

Napomenula je da je predlog MUP-a da se izvrše intervencije u Zakonu o policiji i Zakonu o krivičnom postupku, odnosno da se obrada snimaka sa kamera za biometrijski nadzor ne odvija u realnom vremenu, već naknadno, uz odobrenje sudije za prethodni postupak, a ukoliko se proveravaju podaci o osumnjičenom protiv koga se vodio sudski postupak, i uz odobrenje tužilaštva.

– Ovakvi mehanizmi uklanjaju primedbu da je korišćenje sofisticirane tehnologije opasno da bude u rukama samo jednog organa – rekla je Bondžićeva.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad navela je da je upotreba kamera za biometrijski nadzor tema kojom se bavi i Evropska unija, i da se traži balans između toga da građani žele da budu zaštićeni od kriminalnih aktivnosti, ali i da u isto vreme žele da privatni podaci ne budu zloupotrebljeni.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije Plamena Halčeva naglasila je da ovaj projekat obezbeđuje ekspertizu kompetentnim i nadležnim organima javne vlasti u sprovođenju planiranih aktivnosti za zaštitu ličnih podataka u okviru akcionog plana za poglavlje 23. Ocenila je da je od prioritetne važnosti da dođe do izmena i dopuna Zakona o zaštiti ličnih podataka, kako bi bio usklađen sa novom strategijom EU.