Iz „Kućerka u Sremu” u večnost

Šansonjer koji je ostavio legendarnu tamburašku himnu „Kućerak u Sremu”, Vlada Kanić, preselio se u večnost. Zemunac i počasni građanin ove opštine, koji je s ponosom isticao da je rođen 1941. godine u porodičnoj kući u Gospodskoj ulici, voleo je da kaže: „Nije važno koliko godina u životu imate, već koliko imate života u godinama”. On je mnoge godine potrošio u Norveškoj, kao građevinski inženjer, pa je tamo i „konstruisao” stihove „Kućerka u Sremu”. Ova pesma koja lako prirasta za srce i za koju su tamburaši čak i njenog tvorca ubeđivali da je izvorna ili narodna, sve dok im ne stavi „banku” na žice, pa tek onda posvedoče: „E, sad je tvoja” – postala je svojevrsna himna ravnice.

Njoj su po svojoj lekovitosti bliske i mnoge druge pesme ovog kantautora, koji je na osoben način čuvao boemski duh. A počeo je na „Beogradskom proleću” 1967. godine, pa diljem bivše Jugoslavije.

Pored šansona, napisao je pedesetak tamburaških numera.

Hit „Imao sam strašnog petla” Đorđa Balaševića preveo je na norveški jezik i na njemu ga pevao. U muzičkoj arhivi ostavio je ce-de „En passant med aksent”. Kritičar najstarijeg džez časopisa na svetu, pariskog „Hot džeza”, uveravao je: „Mi Francuzi ne razumemo o čemu ovaj čovek peva, ali peva kao Žak Brel.”

Pisao je tekstove za Zvonka Bogdana, Kemala Montena, Merimu Njegomir, grupe „Elipse”, „Apsolutno romantično”... Sarađivao je sa Bajagom i mnogim drugim priznatim muzičarima, a do poslednjeg dana i sa vokalnom umetnicom Ljiljanom Filimonović, sa kojom je nedavno snimio pesme „Aleluja” i „Svete moj”.

Da je Vlada uzgajivač nežnosti, čuvar sremskih i zemunskih kolopleta, koji srcem štimuje tamburu, tvrdio je pisac Goran Lazović, sa kojim je Kanić voleo da divani na „paorskom” jeziku, naslonjeni uz „duvar garavi”. Poetskim nitima Kanić je istkao pet knjiga poezije, a tokom pandemije virusa korona i zbirku „Rupe u duši”. Ljubav prema pesmi, poeziji i ljudima sa kojima je Vlada Kanić pleo svakodnevicu, u kojoj je imao i ritual da čita samo „Politiku” i u našoj rubrici svojevremeno poručio „Verujte pesmama”, čuvaće se kao i stihovi posvećeni voljenom Zemunu i „Kućerak u Sremu”.