Kurti još ignoriše zahteve SAD i EU

Kosovska Mitrovica – Dve nedelje protekle su juče od prvog protesta Srba na severu Kosmeta ispred opštinskih zgrada u tri lokalne samouprave – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku – zbog nasilnog upada specijalaca Rosu i albanskih „gradonačelnika” u ove objekte, ali premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti za sada ne pokazuje nameru da odustane od potpirivanja tenzija. On je naglasio da ostaje pri stavu da se prisustvo specijalnih policijskih snaga ne može smanjiti sve dok „kriminalne srpske bande ili ne napuste zemlju ili ne budu uhapšene”, dodajući da će biti mira na Kosovu ako ne bude „naređenja za nasilje iz Beograda”.

Na taj način Kurti se oglušio i o pozive međunarodne zajednice na KiM da se situacija deeskalira, kao i zahteve Srba da tzv. gradonačelnici, dovedeni posle aprilskih izbora na kojima nije učestvovao srpski narod, napuste opštinske zgrade, ali i da se povuku oklopni transporteri i pripadnici Rosu. Uprkos tome što se situacija na terenu na prvi pogled smiruje, napetost je i dalje veoma prisutna. Ono što budi nadu da se neće ponoviti 29. maj, kada je došlo do sukoba golorukih Srba i pripadnika Kfora, kao i specijalaca Rosu, jeste činjenica da je međunarodna vojna misija uklonila bodljikavu žicu ispred opštinskih zgrada u Zvečanu i Leposaviću, gde od juče ujutru dežuraju pripadnici italijanskog Kfora.

Pri tome, i Srbi su u više navrata ponovili da nemaju problema s prisustvom Kfora, već isključivo sa odredima Kurtijevih specijalaca. Metalne prepreke – ograde –i dalje su ka prilazima opštinskim zgradama, na kojima su okačene srpske trobojke. Primetno je da su se oklopna vozila i transporteri kosovske specijalne policije i u Zvečanu i Leposaviću pomerili i nalaze se na prostoru koji nije vidljiv s glavnih ulica, što je ranije bila dodatna provokacija. Da „situacija na severu postaje sve bolja što se tiče bezbednosti”, izjavio je i Andrea Galini, portparol Kfora, za „Kosovo onlajn”, rekavši i da je Kfor „trenutno prisutan s pojačanim snagama zbog krize”.

S druge strane, Albin Kurti je u intervjuu za Asošijeted pres optužio SAD i EU da su pristrasne u razgovorima Kosova i Srbije, tvrdeći da njihovi specijalni izaslanici Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak dolaze sa zahtevima druge strane. Kurti je rekao da je njegov kabinet zauzeo drugačiji stav, nazivajući vlasti u Srbiji „autokratskim režimom”. „Insistiramo na tome da dobro ponašanje sa autokratom ne čini da se ponaša bolje. Naprotiv”, kazao je Kurti, nastavljajući tako svoju praksu da za sve probleme krivicu prebacuje na Beograd.

Ustvrdio je i da zapadne sile ne bi trebalo da povlađuju Beogradu, u kojem vidi, kako kaže, „suštinski problem za nasilje na zapadnom Balkanu”. Naveo je da su čak i za vanredne izbore u četiri severne opštine s većinskim srpskim stanovništvom 23. aprila Kosovo izneverili međunarodni posrednici jer su, kako je rekao, pozvali Kosovo da izvrši izborne amandmane, ali nisu izvršili pritisak na jedinu političku stranku etničkih Srba da učestvuje u glasanju.

I dok se prištinska vlast suočava sa sve žešćim kritikama u albanskoj javnosti zbog konfrontiranja sa SAD i Zapadom, ali ne odustaje od svoje retorike, američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil je u intervjuu za Glas Amerike poručio da Zapad ima problem s premijerom privremenih prištinskih institucija Albinom Kurtijem, koji ne želi da prihvati predloge za deeskalaciju situacije na KiM, a da je Beograd konstruktivan i sve bolji partner. Hil je rekao da je „pitanje da li SAD mogu da računaju na Kurtija kao partnera” i da s njim postoji suštinski problem jer nije voljan da prihvati predloge SAD i EU. Dodao je da će odluku o tome ostaviti ambasadi SAD u Prištini. Istakao je da će Kurti morati da napravi „neke promene” ukoliko želi da računa na SAD kao na prijatelja i partnera. „Ne sećam se da sam ikada video tako duboke podele u odnosima Prištine i Vašingtona”, rekao je Hil i naglasio da zemlje članice Kvinte dele zabrinutost u vezi s postupanjem Prištine.

A sve je počelo pre 15 dana, kada su uz jake snage Rosu i uz upotrebu suzavca tri albanska gradonačelnika stigla u zgrade opština koje su izgrađene sredstvima Vlade Srbije. Kriza je kulminirala kada su prvog radnog dana, u ponedeljak, 29. maja, srpskim radnicima zabranili da uđu na svoja radna mesta. Najteže je bilo u Zvečanu, kada su u jutarnjim satima pripadnici Rosu upotrebili biber-sprej, da bi u popodnevnim satima, dok su Srbi mirno protestovali, krenuli na goloruk narod suzavcem, šok-bombama i gumenim mecima.

Epilog sukoba je 53. povređenih Srba, od kojih je bojevom municijom Kurtijeva policija s leđa upucala Dragišu Galjka iz Kosovske Mitrovice. Strategija Priština bila je da isprovocira sukob većih razmera između Srba i Kfora. Povređeno je 30 vojnika italijanskog kontigenta, a uhapšena su dvojica Srba, Radoš Petrović i Dušan Obrenović, koji se još nalaze u zatvoru u Gnjilanu, pošto im je određen jednomesečni pritvor.

Nešto mirnija situacija u odnosu na Zvečan je u Leposaviću. I dok dve nedelje „gradonačelnik” Leposavića Ljuljzim Hetemi, koji je na aprilskim vanrednim lokalnim izborima dobio sto glasova, po naređenju Prištine ne izlazi iz kancelarije, Srbi su prethodnih dana dokazali da nemaju problem s prisustvom Kfora. Tako su u okviru tradicionalnih Radničkih igara, koje se održavaju u Leposaviću, američki vojnici iz sastava misije učestvovali u igri nadvlačenja konopca sa Srbima. Na poziv, povukli su se s platoa opštine, ostavili oružje i krenuli u fer i sportsko nadmetanje.

Pobedili su američki vojnici, ali to nije sprečilo nijednu stranu da se sportski pozdrave. Zabeleženo je i da američki vojnici bez ustezanja razgovaraju s decom koja su ispred metalnih „barikada” i, kako se može čuti od meštana, „iznenađeni su dečjim poznavanjem engleskog jezika”. U Zvečanu, gde se smenjuju poljski, mađarski i grčki vojnici Kfora, zabeleženo je da se vojnici iz Grčke rado potpisuju na majice maturanata koji su, kao i svi đaci osnovnih i srednjih škola, s nastavom pre vremena završili. Od 26. maja obustavljena je nastava u sve četiri opštine na severu Kosmeta, ali to nije sprečilo đake da maturu proslavljaju ispred bodljikave žice i ispred naoružanih pripadnika međunarodne vojne misije.

Rosu i dalje na putevima i uzurpiranoj srpskoj zemlji

Specijalne jedinice Rosu raspoređene su i dalje u svim opštinama na severu, a najviše ih ima u bazi koja se nalaze u Zubinom Potoku, na deset hektara srpske uzurpirane zemlje. Prisutni su i na uzurpiranom srpskom zemljištu nadomak administrativnog prelaza Brnjak. Od početka februara su i u ataru sela Dren i Zaselje, u opštini Leposavić, u nameri da zauzmu više od 80 hektara srpske zemlje, čemu se Srbi danonoćno mirno suprotstavljaju. Skoro pet meseci Srbi dežuraju nadomak magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Leposavić i dalje ka Jarinu, u nameri da ne dozvole da ponovo krenu prištinske građevinske mašine, navodno „da proširuju put”.

Stacionirana je Rosu policija i na uzurpiranoj zemlji nadomak prelaza Jarinje, gde su ojačali bazu betonskim blokovima, a nije pošteđena ni opština Zvečan, gde kod Balabana, u delu zvanom Bistrički most, od polovine decembra prošle godine Rosu danonoćno kontroliše saobraćaj. U tom delu puta napravljena je svojevrsna mini-baza, a ceo kraj okolo noću je osvetljen reflektorima, ali su svuda i, kako se priča, pripadnici Rosu naoružani snajperima.