Asanž na samo korak do izručenja Americi
Osnivač „Vikiliksa” gubi dugu i mučnu sudsku bitku i na korak je do izručenja SAD, jer je poražen i u poslednjoj žalbi kojom je njegov pravni tim pokušao da spreči da se on zbog optužbi za špijunažu nađe pred američkim sudom. Džulijan Asanž podneo je ovu žalbu prošlog juna, nakon što je britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel potpisala nalog kojim se odobrava njegova ekstradicija Americi. Asanžova žalba, koja je sada odbijena na sudu, navodi da je ministarka pogrešila u odluci da odobri izručenje jer zahtev krši britansko-američki sporazum kojim se navodi da ekstradicija neće biti odobrena ukoliko je delo za koje se ona traži političko.
Njegov pravni tim je stava da je američka želja da dođe do Asanža upravo politički motivisana. Oni imaju pravo da se žale na odluku suda, što će i učiniti. To će ujedno biti njihov poslednji manevar, poslednja šansa da promene gotovo izvestan ishod Džulijanovog dugog puta, čime će biti iscrpljene sve mogućnosti na britanskim sudovima. Borba bi se dalje mogla nastaviti na Evropskom sudu za ljudska prava, kojem je u decembru stigla žalba pravnog tima osnivača „Vikiliksa”. Ovaj sud bi, pak, mogao da deluje kao što je to učinio u slučaju „Ruanda”. Naime, britanska vlada namerava da ilegalne migrante deportuje u Ruandu, gde bi, umesto na Ostrvu, čekali da im se razmotri zahtev za azil, ali ju je u nameri da to i učini, uprkos odobrenju britanskih sudova, sprečio Evropski sud za ljudska prava. Britanci moraju da poštuju ovu odluku, koja ujedno, kao što bi to bilo i u Asanžovom slučaju, nameće snažan unutarpolitički narativ da je to napad na britanski suverenitet. Delovanje britanskih sudova „pod šapom” evropskih podstiče pozive da Britanija napusti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Odluka britanskog suda da odbije žalbu na izručenje ogromno je razočaranje za sve one koji se zalažu za to da osnivač „Vikiliksa” bude pušten na slobodu nakon nepravde zbog koje je godine proveo u ambasadi Ekvadora, a potom u zatvoru, jer je pomogao da istina izađe na videlo. Nevladine organizacije i sijaset advokatskih timova uporno ponavljaju da sama ideja da se Asanžu ili bilo kome sutra sudi na američkom sudu jer objavljuje poverljiva dokumenta na način na koji to istraživački novinari rade svakodnevno treba da bude zastrašujuća za Amerikance, ali i ne samo za njih.
Presedan slučaja „Asanž” demorališe sve one koji se bore za istinu. Ako šef Bele kuće Džozef Bajden dopusti da se ovaj slučaj okonča u pravcu u kojem ide, buduće administracije zasigurno će to smatrati znakom da na isti način mogu da krenu i na novinare koji su im trn u oku. Oni poručuju da je vreme da Bajden odustane od ovog slučaja i da delima pokaže da praktikuje demokratiju za koju se na rečima zalaže. Vreme je, kažu, da svetu pokaže da je ozbiljan kad je reč o slobodi štampe.
A da Asanž preživljava užasnu tragediju i da bi njegovo izručenje Americi bilo kobno po njega, istinu, slobodu i demokratiju, smatra i australijski poslanik Endru Vilki, koji proziva australijskog premijera. On pokušava da izvrši pritisak na Entonija Albanezea da podigne slušalicu, da pozove lično Bajdena i zatraži od njega da oslobodi Asanža. On pozdravlja Albanezea jer je izjavio da je ovaj slučaj potrajao dovoljno dugo i da ga treba privesti kraju, ali podvlači da izjave ne rešavaju problem, već da je takođe došlo vreme, s obzirom na to da Asanža deli nekoliko sedmica od izručenja, da premijer razgovara s američkim predsednikom i tako uputi molbu Bajdenu kao savezniku.
„Mi imamo specijalne odnose sa SAD. Imamo više uticaja u Vašingtonu nego što neki misle. Vreme je da to iskoristimo”, rekao je Vilki i naglasio opet da je zatvor strašna nepravda za Australijanca koji je pomogao u otkrivanju čvrstih dokaza o američkim ratnim zločinima. Asanž je, kaže Vilki, heroj a ne zločinac.
Pravni tim Džulijana Asanža optimističan je, uprkos novoj lošoj vesti, da on ipak neće biti izručen Americi, gde bi se suočio s mogućnošću da ostatak života provede u zatvoru. On se tereti po 18 tačaka optužnice jer je objavio poverljiva dokumenata zbog kojih je bivša službenica američke vojske Čelsi Mening, koja mu ih je dala, bila osuđena na 35 godina zatvora. Oslobođena je zahvaljujući Baraku Obami, koji ju je amnestirao 2017. Asanž nije te sreće. Već četiri godine boravi u zloglasnom britanskom zatvoru „Belmanš”, gde je premešten iz ambasade Ekvadora u Londonu, u kojoj je dobio azil 2012.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
