Асанж на са­мо ко­рак до из­ру­че­ња Аме­ри­ци

Осни­вач „Ви­ки­лик­са” гу­би ду­гу и муч­ну суд­ску бит­ку и на ко­рак је до из­ру­че­ња САД, јер је по­ра­жен и у по­след­њој жал­би ко­јом је ње­гов прав­ни тим по­ку­шао да спре­чи да се он због оп­ту­жби за шпи­ју­на­жу на­ђе пред аме­рич­ким су­дом. Џу­ли­јан Асанж под­нео је ову жал­бу про­шлог ју­на, на­кон што је бри­тан­ска ми­ни­стар­ка уну­тра­шњих по­сло­ва При­ти Па­тел пот­пи­са­ла на­лог ко­јим се одо­бра­ва ње­го­ва екс­тра­ди­ци­ја Аме­ри­ци. Асан­жо­ва жал­ба, ко­ја је са­да од­би­је­на на су­ду, на­во­ди да је ми­ни­стар­ка по­гре­ши­ла у од­лу­ци да одо­бри из­ру­че­ње јер зах­тев кр­ши бри­тан­ско-аме­рич­ки спо­ра­зум ко­јим се на­во­ди да екс­тра­ди­ци­ја не­ће би­ти одо­бре­на уко­ли­ко је де­ло за ко­је се она тра­жи по­ли­тич­ко.

Ње­гов прав­ни тим је ста­ва да је аме­рич­ка же­ља да до­ђе до Асан­жа упра­во по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­на. Они има­ју пра­во да се жа­ле на од­лу­ку су­да, што ће и учи­ни­ти. То ће ујед­но би­ти њи­хов по­след­њи ма­не­вар, по­след­ња шан­са да про­ме­не го­то­во из­ве­стан ис­ход Џу­ли­ја­но­вог ду­гог пу­та, чи­ме ће би­ти ис­цр­пље­не све мо­гућ­но­сти на бри­тан­ским су­до­ви­ма. Бор­ба би се да­ље мо­гла на­ста­ви­ти на Европ­ском су­ду за људ­ска пра­ва, ко­јем је у де­цем­бру сти­гла жал­ба прав­ног ти­ма осни­ва­ча „Ви­ки­лик­са”. Овај суд би, пак, мо­гао да де­лу­је као што је то учи­нио у слу­ча­ју „Ру­ан­да”. На­и­ме, бри­тан­ска вла­да на­ме­ра­ва да иле­гал­не ми­гран­те де­пор­ту­је у Ру­ан­ду, где би, уме­сто на Остр­ву, че­ка­ли да им се раз­мо­три зах­тев за азил, али ју је у на­ме­ри да то и учи­ни, упр­кос одо­бре­њу бри­тан­ских су­до­ва, спре­чио Европ­ски суд за људ­ска пра­ва. Бри­тан­ци мо­ра­ју да по­шту­ју ову од­лу­ку, ко­ја ујед­но, као што би то би­ло и у Асан­жо­вом слу­ча­ју, на­ме­ће сна­жан уну­тар­по­ли­тич­ки на­ра­тив да је то на­пад на бри­тан­ски су­ве­ре­ни­тет. Де­ло­ва­ње бри­тан­ских су­до­ва „под ша­пом” европ­ских под­сти­че по­зи­ве да Бри­та­ни­ја на­пу­сти Европ­ску кон­вен­ци­ју о људ­ским пра­ви­ма.

Од­лу­ка бри­тан­ског су­да да од­би­је жал­бу на из­ру­че­ње огром­но је раз­о­ча­ра­ње за све оне ко­ји се за­ла­жу за то да осни­вач „Ви­ки­лик­са” бу­де пу­штен на сло­бо­ду на­кон не­прав­де због ко­је је го­ди­не про­вео у ам­ба­са­ди Еква­до­ра, а по­том у за­тво­ру, јер је по­мо­гао да исти­на иза­ђе на ви­де­ло. Не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је и си­ја­сет адво­кат­ских ти­мо­ва упор­но по­на­вља­ју да са­ма иде­ја да се Асан­жу или би­ло ко­ме су­тра су­ди на аме­рич­ком су­ду јер об­ја­вљу­је по­вер­љи­ва до­ку­мен­та на на­чин на ко­ји то ис­тра­жи­вач­ки но­ви­на­ри ра­де сва­ко­днев­но тре­ба да бу­де за­стра­шу­ју­ћа за Аме­ри­кан­це, али и не са­мо за њих.

Пре­се­дан слу­ча­ја „Асанж” де­мо­ра­ли­ше све оне ко­ји се бо­ре за исти­ну. Ако шеф Бе­ле ку­ће Џо­зеф Бај­ден до­пу­сти да се овај слу­чај окон­ча у прав­цу у ко­јем иде, бу­ду­ће ад­ми­ни­стра­ци­је за­си­гур­но ће то сма­тра­ти зна­ком да на исти на­чин мо­гу да кре­ну и на но­ви­на­ре ко­ји су им трн у оку. Они по­ру­чу­ју да је вре­ме да Бај­ден од­у­ста­не од овог слу­ча­ја и да де­ли­ма по­ка­же да прак­ти­ку­је де­мо­кра­ти­ју за ко­ју се на ре­чи­ма за­ла­же. Вре­ме је, ка­жу, да све­ту по­ка­же да је озби­љан кад је реч о сло­бо­ди штам­пе.

А да Асанж пре­жи­вља­ва ужа­сну тра­ге­ди­ју и да би ње­го­во из­ру­че­ње Аме­ри­ци би­ло коб­но по ње­га, исти­ну, сло­бо­ду и де­мо­кра­ти­ју, сма­тра и аустра­лиј­ски по­сла­ник Ен­дру Вил­ки, ко­ји про­зи­ва аустра­лиј­ског пре­ми­је­ра. Он по­ку­ша­ва да из­вр­ши при­ти­сак на Ен­то­ни­ја Ал­ба­не­зеа да по­диг­не слу­ша­ли­цу, да по­зо­ве лич­но Бај­де­на и за­тра­жи од ње­га да осло­бо­ди Асан­жа. Он по­здра­вља Ал­ба­не­зеа јер је из­ја­вио да је овај слу­чај по­тра­јао до­вољ­но ду­го и да га тре­ба при­ве­сти кра­ју, али под­вла­чи да из­ја­ве не ре­ша­ва­ју про­блем, већ да је та­ко­ђе до­шло вре­ме, с об­зи­ром на то да Асан­жа де­ли не­ко­ли­ко сед­ми­ца од из­ру­че­ња, да пре­ми­јер раз­го­ва­ра с аме­рич­ким пред­сед­ни­ком и та­ко упу­ти мол­бу Бај­де­ну као са­ве­зни­ку.

„Ми има­мо спе­ци­јал­не од­но­се са САД. Има­мо ви­ше ути­ца­ја у Ва­шинг­то­ну не­го што не­ки ми­сле. Вре­ме је да то ис­ко­ри­сти­мо”, ре­као је Вил­ки и на­гла­сио опет да је за­твор стра­шна не­прав­да за Аустра­ли­јан­ца ко­ји је по­мо­гао у от­кри­ва­њу чвр­стих до­ка­за о аме­рич­ким рат­ним зло­чи­ни­ма. Асанж је, ка­же Вил­ки, хе­рој а не зло­чи­нац.

Прав­ни тим Џу­ли­ја­на Асан­жа оп­ти­ми­сти­чан је, упр­кос но­вој ло­шој ве­сти, да он ипак не­ће би­ти из­ру­чен Аме­ри­ци, где би се су­о­чио с мо­гућ­но­шћу да оста­так жи­во­та про­ве­де у за­тво­ру. Он се те­ре­ти по 18 та­ча­ка оп­ту­жни­це јер је об­ја­вио по­вер­љи­ва до­ку­ме­на­та због ко­јих је бив­ша слу­жбе­ни­ца аме­рич­ке вој­ске Чел­си Ме­нинг, ко­ја му их је да­ла, би­ла осу­ђе­на на 35 го­ди­на за­тво­ра. Осло­бо­ђе­на је за­хва­љу­ју­ћи Ба­ра­ку Оба­ми, ко­ји ју је ам­не­сти­рао 2017. Асанж ни­је те сре­ће. Већ че­ти­ри го­ди­не бо­ра­ви у зло­гла­сном бри­тан­ском за­тво­ру „Бел­манш”, где је пре­ме­штен из ам­ба­са­де Еква­до­ра у Лон­до­ну, у ко­јој је до­био азил 2012.