Trka za Bajdenov blagoslov za prvog čoveka NATO-a

Dugo se šuškalo ono o čemu sada i britanski premijer otvoreno govori – da bi njegov ministar odbrane Ben Volas mogao u septembru da nasledi Jensa Stoltenberga na čelu NATO-a. Da se i Volas nada postavljenju za generalnog sekretara nagovestio je u maju, kad je nemačkim medijima priznao da je to posao koji bi voleo da radi. Prilično je moguće da bi i američki predsednik voleo da vidi Volasa umesto Stoltenberga, kome ističe drugi mandat.

Sunak tvrdi da Volas fantastično obavlja svoj posao, zbog čega je cenjen u međunarodnoj zajednici. Volas uživa simpatije i među američkim zvaničnicima. Reputacija britanskog ministra odbrane naglo je porasla nakon njegove snažne podrške Ukrajini. Učvrstio je položaj i kod kuće, a tapšali su ga po ramenu i zato što je potrošnju na odbranu Velike Britanije podigao do 2,3 odsto BDP-a, a dodatno se napreže da ova brojka dostigne tri procenta.

Riši Sunak veruje da njegov kandidat ima velike šanse da pobedi u izboru za Stoltenbergovog naslednika, što je mesto o kojem se odlučuje iza kulisa. SAD još nisu istakle svog favorita, a njihova podrška ključna je za onog ko preuzima najviši položaj u alijansi.

Jasno je da i drugi akteri imaju svoje motive, pa tako Pariz i Berlin naginju u drugom smeru, jer bi više voleli da na ovu poziciju dođe neko iz Evropske unije. Spekuliše se da druge struje promovišu holandskog premijera Marka Rutea, potom premijerku Estonije Kaju Kalas, te zamenicu premijera Kanade Kristiju Friland i dansku premijerku Mete Frederiksen, koja je nedavno bila kod Bajdena.

Mnogi zapadni mediji procenjuju da je uloga novog NATO čelnika prvi put namenjena ženi. U to ime uz dansku premijerku neretko se čuje i ime predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Osim što nikada žena nije bila na toj poziciji, ni istočnoevropske države do sada nisu imale svog čoveka na čelu alijanse, zbog čega istočnoevropsko krilo takođe lobira da neko od njihovih preuzme kormilo. Njihove nade nisu uzaludne nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron prošle sedmice u Slovačkoj i Moldaviji promovisao jedinstvenu Evropu, gde je potencirao zajedništvo i dao na značaju zapostavljenim istočnoevropskim državama. Makron je u Bratislavi pred vodećim evropskim političarima pozvao na strateško buđenje Evrope i više evropske odbrambene autonomije. Pitanje je, naravno, da li se Bajdenu, koliko i istočnoevropskim liderima, dopao Makronov govor na globalnom bezbednosnom forumu u Slovačkoj, s obzirom na to da francuskog predsednika bije glas da želi da ojača evropsku odbrambenu autonomiju na način koji bi olabavio bezbednosne veze Evrope i Amerike.

U tom kontekstu je Sunakov kandidat „muzika” za Bajdenove uši, a bio bi i za Veliku Britaniju, jer bi ojačao njihov uticaj na međunarodnoj sceni. Volasovo postavljenje u alijansi obradovalo bi Sunaka u još jednom, skrivenijem aspektu. Time bi eliminisao jednog od svojih najjačih potencijalnih rivala u borbi za novog lidera vladajuće britanske konzervativne stranke. Već se spekuliše da bi Sunak sledeće godine, kad će biti održani opšti izbori, mogao da se iseli iz Dauning strita, u koji bi mnogi rado smestili ministra odbrane. Volas je, istina, rekao da ne pretenduje na mesto premijera, ali to je bilo juče. Pitanje je koje bi porive u njemu probudio poraz u trci za prvog čoveka NATO-a, koja bi mogla da se okonča tokom ovog meseca. Mnoge članice vojnog saveza potenciraju da se pitanje Stoltenbergovog naslednika reši upravo do samita NATO-a u Litvaniji u julu.