Vozi, majstore, od Šri Lanke do Slavije

Pozdrav „Majstore!” koji često uputimo vozačima, naročito u gradskom prevozu, doskora je bunio šofere pojedinih autobuskih linija. Ovo obraćanje nije razumelo više od stotinu stranih vozača koji rade u beogradskom gradskom prevozu. Ali, ukoliko se sada nađete na Slaviji na liniji 33 ili 48, sva je prilika da će vas i vozači iz Šri Lanke ili Turske, koji već nekoliko meseci žive i rade u prestonici, dobro razumeti. Najčešće pitanje stranih vozača, koji su počeli da uče srpski jezik kako bi se bolje sporazumevali u gradskom prevozu, bilo je upravo šta znači ova reč, otkrio je vozač Tilina Šamika, jedan od šofera iz Šri Lanke. Ovog donedavnog stranca u glavnom gradu putnici na linijama na kojim svakodnevno vozi uveliko poznaju i pri ulasku u autobus pozdravljaju.

– Počeo sam da radim pre gotovo osam meseci, iz Šri Lanke sam došao sa prvom grupom od 30 kolega. Pronašao sam posao preko „Fejsbuka”, oglas je objavila jedna lokalna šrilankanska firma i drago mi je što sam iskoristio ovu priliku – objašnjava Tilina i dodaje da mu je porodica, supruga i dvoje dece koji su ostali u ostrvskoj državi, najveća podrška. 

Ovo mu nije prvi put da radi u inostranstvu. Ovaj profesionalni vozač pre dolaska u Srbiju tri godine je proveo u Japanu, na istom radnom mestu. I ostale njegove kolege radile su u inostranstvu kao vozači pa im nije trebalo mnogo da se prilagode na Srbiju.

– Mesec dana smo imali obuku, naučili smo kako da se krećemo kroz grad, autobuske linije i njihove trase, koje su trake namenjene autobusima. Vrlo brzo sam i ja počeo da pomažem kolegama da se snađu u Srbiji i na novom poslu. Osim posla vozača, imam i ulogu dispečera pa iz kancelarije odgovaram na pozive drugih šrilankanskih vozača i pomažem im kad zatreba – kaže Tilina.

Strani vozači uglavnom sa putnicima imaju prijatna iskustva. Za sugrađane kažu da su većinom fini i srdačni i da su im dosta pomogli da se priviknu na novo okruženje.

– U početku su se ljudi veoma iznenađivali i često pitali odakle smo. Sada većina putnika zna na kojim linijama vozimo pa su navikli na nas. Imam mnogo interesantnih iskustava. Ljudi su često dolazili da se slikamo, donosili mi čokoladice ili piće. Nisam se susretao sa time u Šri Lanki – ističe Tilina.

Ali šoferima nisu strani ni incidenti koji se ponekad dešavaju. Prethodnih nedelja zabeleženo je nekoliko napada na vozače javnog prevoza, a česta meta bahatih putnika su upravo radnici iz inostranstva.

– Uglavnom vožnje prolaze bez problema, ali nekad se desi poneka neugodna situacija. Moja neprijatna iskustva su većinom nastala u kontaktu sa putnicima koji su bili pod dejstvom alkohola. Nekada se desi situacija da autobus mora da stane nasred puta, putnici se unervoze i, ako vozač neće da im otvori, nastane problem. Ali ni pojedini vozači nisu dovoljno strpljivi, brzo zatvaraju vrata i putnici ne stižu da uđu ili izađu. Ni jedni ni drugi nemaju dovoljno razumevanja ponekad – objašnjava Tilina.

Pored poteškoća koje mogu izazvati putnici, stranim vozačima izazov su i uslovi na putu. Za kratko vreme stranci uglavnom zapamte trase kojima treba da se kreću, pa ne čudi zbunjenost vozača autobusa 48 koji je pre nekoliko dana iznenada morao da promeni rutu zbog zatvaranja ulice. Donedavno u svim autobusima je postojao GPS sistem kojim su se vozila pratila, a vozači dobijali ažurne podatke o promenama ruta i kojim se trasama treba kretati. Nakon uklanjanja validatora, uklonjen je i GPS sistem koji je bio pomoć vozačima, pa do uvođenja novog sistema i strani i domaći šoferi oslanjaju se na telefonske pozive. Od iskustva zavisi da li im je ta pomoć dovoljna.

– Iskusni vozači navikli su na vožnju po poznatom i nepoznatom terenu, to je sve u opisu posla. Meni problem nije snalaženje po gradu niti gužva, koja je u Šri Lanki mnogo veća. Najveću smetnju u vožnji mi predstavlja loše stanje puteva – požalio se Tilina.

Prvi vozači iz Šri Lanke krajem prošle godine zaposlili su se kod jednog od privatnih prevoznika. Kasnije su im se pridružili i vozači iz Indije, Turske i Rusije. A broj od oko 110 vozača stranaca, kako je najavljeno, ubrzo će se povećati za još najmanje 20 šofera iz inostranstva. Manjak radne snage u Srbiji i zadovoljavajući uslovi za strance dovode sve više profesionalnih vozača sa raznih strana sveta.

Srpski jezik težak za učenje

Da bi se putnici bolje sporazumevali sa vozačima, stranci su ubrzo nakon dolaska počeli da uče srpski jezik. Šoferi su tražili da nauče odgovore na najčešća pitanja putnika: koja je to autobuska linija, kuda ide, kada kreće sa početne stanice... Kada su putnici Tilinu Šamiku na srpskom pitali na kojim linijama vozi, tečno je nabrojao 32, 33, 48, 58, 24.

– Na početku je bilo teško sporazumevati se sa putnicima jer nismo znali jezik, sada je to mnogo lakše. Mnogo pitanja već možemo da razumemo, ali tek učimo jer je srpski težak jezik. Uglavnom imamo bolja iskustva otkad učimo jezik jer znamo kako da komuniciramo sa ljudima, ali i kako da se ponašamo – objašnjava Tilina.