Prekrajanje istorijske istine

U svetu je prisutno prekrajanje istorijske istine. U Drugom svetskom ratu civilizacija se sukobila s nacističkom Nemačkom u Evropi i s Japanom u Aziji. Obe zemlje su u militarizaciji podržavane finansijskim kapitalom SAD i Engleske. Rat u Evropi završio se kad je Crvena armija zauzela u Berlin 1. maja 1945. godine i postavila zastavu pobede na Rajhstagu. U Aziji se rat završio kad je Crvena armija 9. avgusta 1945. godine započela napad na japansku Kvantunšku armiju i s dva poraza uništila 750.000 japanskih vojnika i prihvatila predaju generala Jamade Otozoa 16. avgusta 1945. godine. Pobeda Crvene armije, pod komandom maršala Vasiljevskog, protiv Kvantunške armije presudno je uticala na formalnu kapitulaciju Japana 2. septembra 1945. godine, a ne saveznička bombardovanja i zauzimanje nekih ostrva na Pacifiku. Nesporna je činjenica da je 75 odsto nacističke vojske bilo usmereno na SSSR. Sovjetski Savez je uz 27 miliona žrtava, od kojih 10 miliona vojnika, presudno doprineo pobedi civilizacije nad nacizmom. Odlučan otpor SSSR je morao da pruži, jer je Hitler nameravao da širi životni prostor na račun Rusije, uz uništavanje civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika. Na osnovu toga dalo bi se zaključiti da je SSSR izvojevao trajnu pobedu jer se borio za slobodu.

Činjenice su jasne – američko ili britansko učešće u ratu nije bitno uticalo na krajnji ishod na ova dva ratišta. Hitler je rat na Zapadu, kao i okupaciju, vodio uz poštovanje međunarodnog ratnog prava i bez namere da teritorije okupiranih zemalja budu nemački životni prostor.

Ali kakva su razmišljanja o rezultatima rata na Zapadu? Anglosaksonci su ušli u savez za SSSR-om s procenom da je isplativije pridružiti se pobedniku i s njim podeliti plodove pobede. Anglosaksonci su prihvatili savez da bi ostvarili dominaciju nad svetom. To su i ostvarili, jer narativ istorije zapadne civilizacije kojim je rezultirao Drugi svetski rat jeste demokratija kao sredstvo za dominaciju, a ne sloboda i nezavisnost država. Demokratija je pobedila, tako da su Nemačka, Italija i Japan premreženi vojnim bazama SAD. Nadalje, ako je rat vođen zbog demokratije i zaštite Jevreja od Holokausta, kakve veze imaju Rusi s demokratijom, a Jevrejima samo demokratija pruža pravu zaštitu. Hitler je naneo štetu demokratskim institucijama i Jevrejima, ali pobedom, demokratija je sve to anulirala.

Da li je rezultat borbe bio da se zločini ne ponove, pa i oni koje su anglosaksonci učinili, bombardovanjem Drezdena, Hirošime i Nagasakija? Da li je to moto zapadne grupe zemalja G7 za ovaj vek, kad je u maju 2023. godine u knjizi za posetioce Muzeja mira u Hirošimi predsednik SAD Bajden napisao „Neka istorija ovog muzeja podseti sve na našu posvećenost izgradnji sveta i budućnosti”? Da li je budućnost izgradnje sveta na zgarištu atomskog rata kao u Hirošimi?

Mitar Radonjić,

Novi Sad