Прекрајање историјске истине

У свету је присутно прекрајање историјске истине. У Другом светском рату цивилизација се сукобила с нацистичком Немачком у Европи и с Јапаном у Азији. Обе земље су у милитаризацији подржаване финансијским капиталом САД и Енглеске. Рат у Европи завршио се кад је Црвена армија заузела у Берлин 1. маја 1945. године и поставила заставу победе на Рајхстагу. У Азији се рат завршио кад је Црвена армија 9. августа 1945. године започела напад на јапанску Квантуншку армију и с два пораза уништила 750.000 јапанских војника и прихватила предају генерала Јамаде Отозоа 16. августа 1945. године. Победа Црвене армије, под командом маршала Васиљевског, против Квантуншке армије пресудно је утицала на формалну капитулацију Јапана 2. септембра 1945. године, а не савезничка бомбардовања и заузимање неких острва на Пацифику. Неспорна је чињеница да је 75 одсто нацистичке војске било усмерено на СССР. Совјетски Савез је уз 27 милиона жртава, од којих 10 милиона војника, пресудно допринео победи цивилизације над нацизмом. Одлучан отпор СССР је морао да пружи, јер је Хитлер намеравао да шири животни простор на рачун Русије, уз уништавање цивилног становништва и ратних заробљеника. На основу тога дало би се закључити да је СССР извојевао трајну победу јер се борио за слободу.

Чињенице су јасне – америчко или британско учешће у рату није битно утицало на крајњи исход на ова два ратишта. Хитлер је рат на Западу, као и окупацију, водио уз поштовање међународног ратног права и без намере да територије окупираних земаља буду немачки животни простор.

Али каква су размишљања о резултатима рата на Западу? Англосаксонци су ушли у савез за СССР-ом с проценом да је исплативије придружити се победнику и с њим поделити плодове победе. Англосаксонци су прихватили савез да би остварили доминацију над светом. То су и остварили, јер наратив историје западне цивилизације којим је резултирао Други светски рат јесте демократија као средство за доминацију, а не слобода и независност држава. Демократија је победила, тако да су Немачка, Италија и Јапан премрежени војним базама САД. Надаље, ако је рат вођен због демократије и заштите Јевреја од Холокауста, какве везе имају Руси с демократијом, а Јеврејима само демократија пружа праву заштиту. Хитлер је нанео штету демократским институцијама и Јеврејима, али победом, демократија је све то анулирала.

Да ли је резултат борбе био да се злочини не понове, па и они које су англосаксонци учинили, бомбардовањем Дрездена, Хирошиме и Нагасакија? Да ли је то мото западне групе земаља Г7 за овај век, кад је у мају 2023. године у књизи за посетиоце Музеја мира у Хирошими председник САД Бајден написао „Нека историја овог музеја подсети све на нашу посвећеност изградњи света и будућности”? Да ли је будућност изградње света на згаришту атомског рата као у Хирошими?

Митар Радоњић,

Нови Сад