Neuropsihijatar na čelu obrazovnog sistema

Profesor dr Slavica Đukić Dejanović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, predložena je da bude novi ministar prosvete. Iza nje je ogromno radno iskustvo u obrazovanju. Doajen je političke scene u Srbiji. Uvažena je i u svetskim krugovima priznat stručnjak u oblasti neuropsihijatrije. Uživa poverenje i poštovanje kolega iz političkog života, univerzitetske zajednice i kliničke prakse. Njen kredibilitet, nakon višedecenijskog političkog, obrazovnog i zdravstvenog rada, ne dovodi se u pitanje bilo da se nađe pred skupštinskom govornicom, profesorskom katedrom ili pacijentom u ordinaciji. Da li su to i ključni razlozi da baš Slavica Đukić Dejanović preuzme kormilo prosvete u ovom, čini se odsudnom trenutku, nakon tragedija u kojima je ubijeno 13 dece školskog uzrasta, kada je i đacima i roditeljima i prosvetnim radnicima potrebna stručna i kolegijalna podrška, kada je nastava obustavljena pre vremena, a pred malu maturu koja uvek predstavlja ispit visokog rizika…

– Bilo bi pretenciozno da kažem da su sve to razlozi zbog kojih je predsednik političke opcije kojoj pripadam, Ivica Dačić, predložio mene. Imamo ogromnu kadrovsku bazu i iz naših redova za mesto ministra prosvete, zaista, mogle su se naći osobe sa vrlo sličnim, istim i boljim svojstvima. Zašto je u ovom momentu predlog da to budem ja? Verovatno je tome doprinelo moje iskustvo i činjenica da sam u prosvetnoj karijeri lično stigla od obdaništa do profesora univerziteta. To može biti jedan od razloga. Drugi može biti zato što sam na dosadašnjim funkcijama u tri navrata bila ministar, vršila dužnost predsednika države, bila predsednica Narodne skupštine. I ta iskustva su možda bila razlozi da rukovodstvo moje partije predloži mene, a kao neko ko dušom i htenjima pripada SPS-u prihvatila sam tu kandidaturu – kaže za „Politiku” Slavica Đukić Dejanović.

Ona ističe da je kandidat za funkciju ministra prosvete sve do momenta polaganja zakletve i odluke parlamentaraca da joj posao i pozicija čelnika prosvetnog sistema budu povereni. Govoreći o potencijalnim kandidatima za ovu funkciju, predsednik SPS-a Ivica Dačić, kao moguće buduće ministre prosvete, u javnosti pominjao je i partijske kolege Radivoja Mitrovića, Predraga Markovića, Ivicu Radovića, Aleksandra Rastovića, ali je, od starta, ipak, kao najozbiljnije i najbolje rešenje isticao Slavicu Đukić Dejanović. Nju je, naposletku i predložio premijerki Ani Brnabić.

Neki mediji su već preneli da je predsednica vlade Narodnoj skupštini prosledila isti predlog, ali on se nije našao na dnevnom redu jučerašnjeg vanrednog zasedanja.

Ako parlament odluči da Slavica Đukić Dejanović postane novi ministar prosvete, ona će biti tek treća žena na ovoj funkciji od uvođenja višestranačja u Srbiji, posle Kate Lazović i Ljiljane Čolić. Obe njene prethodnice kratko su se zadržale na čelu prosvetnog sistema, Lazovićeva tri meseca, a Čolićeva pola godine. Dolazak Slavice Đukić Dejanović na mesto člana vlade najodgovornijeg za obrazovanje očekuje se pred vanredne izbore koji se najavljuju kao neizbežni, a posle neopozive ostavke koju je na mesto ministra prosvete dao njen stranački kolega Branko Ružić. Kao „jedinu racionalnu i časnu odluku” Ružić je zvanično ostavku podneo 7. maja, na dan kada se upisao u knjigu žalosti otvorenu pred vratima OŠ „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, u kojoj je đak sedmog razreda 3. maja počinio masovno ubistvo – hicima iz očevog pištolja ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja, ranio šestoro đaka i nastavnicu istorije. Ružićev mandat i formalno je završen 29. maja, kada je skupština konstatovala njegovu ostavku. Dan kasnije, da privremeno obavlja posao vršioca dužnosti ministra prosvete imenovan je Đorđe Milićević, aktuelni ministar bez portfelja zadužen za odnose Republike Srbije sa dijasporom.

Slavica Đukić Dejanović završila je osnovne, magistarske, doktorske studije o specijalizaciju neuropsihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Najveći deo karijere provela je kao redovni profesor, šef Katedre za psihijatriju i prorektor za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Šumadiji i osnivač prve Dnevne psihijatrijske bolnice. Bila je i predsednik Udruženja psihijatara Srbije. Funkciju direktora Kliničko-bolničkog centra u Kragujevcu obavljala je od 1993. do 2000. godine, a od 2014. do 2016. godine bila je direktor Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” u Beogradu. Autor je ili koautor više od 200 naučnih radova, od kojih su mnogi objavljeni u najznačajnijim naučnim časopisima koji se nalaze na SCI listi. Paralelno s naučnom gradila je i političku karijeru. U više mandata bila je poslanik, od 2008. do 2012. predsedavala je Narodnoj skupštini, a bila je i vršilac dužnost predsednika Republike Srbije. Tri puta je bila ministar, prvo za brigu o porodici, zatim zdravlja a onda i bez portfelja za demografiju i populacionu politiku. Članica je SPS-a od osnivanja ove partije 1990. godine.