Неуропсихијатар на челу образовног система

Професор др Славица Ђукић Дејановић, високи функционер Социјалистичке партије Србије, предложена је да буде нови министар просвете. Иза ње је огромно радно искуство у образовању. Доајен је политичке сцене у Србији. Уважена је и у светским круговима признат стручњак у области неуропсихијатрије. Ужива поверење и поштовање колега из политичког живота, универзитетске заједнице и клиничке праксе. Њен кредибилитет, након вишедеценијског политичког, образовног и здравственог рада, не доводи се у питање било да се нађе пред скупштинском говорницом, професорском катедром или пацијентом у ординацији. Да ли су то и кључни разлози да баш Славица Ђукић Дејановић преузме кормило просвете у овом, чини се одсудном тренутку, након трагедија у којима је убијено 13 деце школског узраста, када је и ђацима и родитељима и просветним радницима потребна стручна и колегијална подршка, када је настава обустављена пре времена, а пред малу матуру која увек представља испит високог ризика…

– Било би претенциозно да кажем да су све то разлози због којих је председник политичке опције којој припадам, Ивица Дачић, предложио мене. Имамо огромну кадровску базу и из наших редова за место министра просвете, заиста, могле су се наћи особе са врло сличним, истим и бољим својствима. Зашто је у овом моменту предлог да то будем ја? Вероватно је томе допринело моје искуство и чињеница да сам у просветној каријери лично стигла од обданишта до професора универзитета. То може бити један од разлога. Други може бити зато што сам на досадашњим функцијама у три наврата била министар, вршила дужност председника државе, била председница Народне скупштине. И та искуства су можда била разлози да руководство моје партије предложи мене, а као неко ко душом и хтењима припада СПС-у прихватила сам ту кандидатуру – каже за „Политику” Славица Ђукић Дејановић.

Она истиче да је кандидат за функцију министра просвете све до момента полагања заклетве и одлуке парламентараца да јој посао и позиција челника просветног система буду поверени. Говорећи о потенцијалним кандидатима за ову функцију, председник СПС-а Ивица Дачић, као могуће будуће министре просвете, у јавности помињао је и партијске колеге Радивоја Митровића, Предрага Марковића, Ивицу Радовића, Александра Растовића, али је, од старта, ипак, као најозбиљније и најбоље решење истицао Славицу Ђукић Дејановић. Њу је, напослетку и предложио премијерки Ани Брнабић.

Неки медији су већ пренели да је председница владе Народној скупштини проследила исти предлог, али он се није нашао на дневном реду јучерашњег ванредног заседања.

Ако парламент одлучи да Славица Ђукић Дејановић постане нови министар просвете, она ће бити тек трећа жена на овој функцији од увођења вишестраначја у Србији, после Кате Лазовић и Љиљане Чолић. Обе њене претходнице кратко су се задржале на челу просветног система, Лазовићева три месеца, а Чолићева пола године. Долазак Славице Ђукић Дејановић на место члана владе најодговорнијег за образовање очекује се пред ванредне изборе који се најављују као неизбежни, а после неопозиве оставке коју је на место министра просвете дао њен страначки колега Бранко Ружић. Као „једину рационалну и часну одлуку” Ружић је званично оставку поднео 7. маја, на дан када се уписао у књигу жалости отворену пред вратима ОШ „Владислав Рибникар” у Београду, у којој је ђак седмог разреда 3. маја починио масовно убиство – хицима из очевог пиштоља убио осморо деце и радника обезбеђења, ранио шесторо ђака и наставницу историје. Ружићев мандат и формално је завршен 29. маја, када је скупштина констатовала његову оставку. Дан касније, да привремено обавља посао вршиоца дужности министра просвете именован је Ђорђе Милићевић, актуелни министар без портфеља задужен за односе Републике Србије са дијаспором.

Славица Ђукић Дејановић завршила је основне, магистарске, докторске студије о специјализацију неуропсихијатрије на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Највећи део каријере провела је као редовни професор, шеф Катедре за психијатрију и проректор за међународну сарадњу Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу. Била је најмлађа жена доктор медицинских наука у Шумадији и оснивач прве Дневне психијатријске болнице. Била је и председник Удружења психијатара Србије. Функцију директора Клиничко-болничког центра у Крагујевцу обављала је од 1993. до 2000. године, а од 2014. до 2016. године била је директор Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” у Београду. Аутор је или коаутор више од 200 научних радова, од којих су многи објављени у најзначајнијим научним часописима који се налазе на СЦИ листи. Паралелно с научном градила је и политичку каријеру. У више мандата била је посланик, од 2008. до 2012. председавала је Народној скупштини, а била је и вршилац дужност председника Републике Србије. Три пута је била министар, прво за бригу о породици, затим здравља а онда и без портфеља за демографију и популациону политику. Чланица је СПС-а од оснивања ове партије 1990. године.