Raste neizvesnost oko otkupne cene bobičastog voća

Sastanak malih hladnjačara, velikih proizvođača maline iz cele Srbije održan je juče u Arilju. Neki od predloga iznetih uoči skupa su i da se malina proglasi nacionalnim proizvodom, formira uprava za malinu pri Ministarstvu poljoprivrede, kao i izradi dugoročna strategija razvoja malinarstva.

Ovo voće, kako se moglo čuti, nema alternativu budući da je, prema procenama, u proizvodnju i plasman posredno i neposredno uključeno oko pola miliona ljudi u Srbiji. Otkup maline ove godine zasigurno će pratiti i neizvesnost oko cene do samog početka berbe. Početkom sedmice počele su da stižu ponude hladnjačara iz zapadne Srbije. Za ovogodišnji rod proizvođačima se nudi od 200 dinara za malinu najviše kategorije, do minimalnih 150 uz uračunati porez.

Ostvaruju se prognoze poznavalaca tržišta da će ovo biti jedna od najneizvesnijih sezona za malinare, ali i ostale u lancu otkupa i distribucije.

Jedan od vodećih domaćih stručnjaka dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, za „Politiku” je izjavio da na evropskom tržištu u skladištima još ima robe, ali da je ona prilično lošeg kvaliteta.

– Kvalitetne maline je malo i jedina baza je Srbija. To može biti zalog za nastupajuću sezonu s obzirom na dešavanja na tržištu – naglasio je Leposavić.

Naveo je da je cena tog voća destimulativna, a da su proizvođači uradili sve što je bilo do njih.

Napomenuo je da je situacija u glavnim malinarskim područjima, gde nije bilo problema s viškom vlage ili sušenjem zemljišta, za sada još dobra. Što ne znači da će tako i ostati ako se nastave ovakve vremenske prilike ili ako dođe do naglog povećanja temperature kada se očekuje pojava masovnog sušenja i problema u malinjacima.

Kada je reč o sektoru malinarstva, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je nedavno da je od početka godine uveden moratorijum na kredite i njihov reprogram ide na 12 meseci.

Naglasila je da je odobrena i kreditna linija u Poštanskoj štedionici, koju će moći da koriste mali i srednji hladnjačari do 100 tona malina uz uslov da imaju robu na stanju, a koja će se procenjivati u vrednosti od 300 dinara po kilogramu.

Banka će odmah isplaćivati primarne proizvođače kada bude odobren kredit i to maksimalno do 30 miliona dinara, a ukoliko postoji opcija da je manji dug od toga, hladnjača će moći da uzme i deo zajma za novi otkup, objasnila je ministarka..

Navela je da je u odnosu na ranije prakse, promena i to da će poljoprivredna inspekcija kontrolisati stanje robe u tim hladnjačama, odnosno kvalitet i količine koje postoje, i da će banka morati da se saglasi za svaki kilogram robe. Nakon što ona proda uslov je da prvo mora biti izmiren dug banci za taj deo koliko je prodato robe, kazala je Tanaskovićeva.