Расте неизвесност око откупне цене бобичастог воћа

Састанак малих хладњачара, великих произвођача малине из целе Србије одржан је јуче у Ариљу. Неки од предлога изнетих уочи скупа су и да се малина прогласи националним производом, формира управа за малину при Министарству пољопривреде, као и изради дугорочна стратегија развоја малинарства.

Ово воће, како се могло чути, нема алтернативу будући да је, према проценама, у производњу и пласман посредно и непосредно укључено око пола милиона људи у Србији. Откуп малине ове године засигурно ће пратити и неизвесност око цене до самог почетка бербе. Почетком седмице почеле су да стижу понуде хладњачара из западне Србије. За овогодишњи род произвођачима се нуди од 200 динара за малину највише категорије, до минималних 150 уз урачунати порез.

Остварују се прогнозе познавалаца тржишта да ће ово бити једна од најнеизвеснијих сезона за малинаре, али и остале у ланцу откупа и дистрибуције.

Један од водећих домаћих стручњака др Александар Лепосавић, из Института за воћарство у Чачку, за „Политику” је изјавио да на европском тржишту у складиштима још има робе, али да је она прилично лошег квалитета.

– Квалитетне малине је мало и једина база је Србија. То може бити залог за наступајућу сезону с обзиром на дешавања на тржишту – нагласио је Лепосавић.

Навео је да је цена тог воћа дестимулативна, а да су произвођачи урадили све што је било до њих.

Напоменуо је да је ситуација у главним малинарским подручјима, где није било проблема с вишком влаге или сушењем земљишта, за сада још добра. Што не значи да ће тако и остати ако се наставе овакве временске прилике или ако дође до наглог повећања температуре када се очекује појава масовног сушења и проблема у малињацима.

Када је реч о сектору малинарства, министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је недавно да је од почетка године уведен мораторијум на кредите и њихов репрограм иде на 12 месеци.

Нагласила је да је одобрена и кредитна линија у Поштанској штедионици, коју ће моћи да користе мали и средњи хладњачари до 100 тона малина уз услов да имају робу на стању, а која ће се процењивати у вредности од 300 динара по килограму.

Банка ће одмах исплаћивати примарне произвођаче када буде одобрен кредит и то максимално до 30 милиона динара, а уколико постоји опција да је мањи дуг од тога, хладњача ће моћи да узме и део зајма за нови откуп, објаснила је министарка..

Навела је да је у односу на раније праксе, промена и то да ће пољопривредна инспекција контролисати стање робе у тим хладњачама, односно квалитет и количине које постоје, и да ће банка морати да се сагласи за сваки килограм робе. Након што она прода услов је да прво мора бити измирен дуг банци за тај део колико је продато робе, казала је Танасковићева.