Hoće li Forca Italija „umreti” posle Berluskonija

Otišao je kralj, a carstvo kojim je vladao može da se sruši poput kule od karata posle njegove smrti. Silvio Berluskoni bio je tip čoveka koga je teško zameniti u porodici, stranci, vladi. Svima njima bio je otac, a iskustvo govori da deca nemaju očevu snagu, a retko i jedinstvo da održe status kvo, pogotovu kad naslede imperiju. Teško da će i neko od onih koji će stati u red da ga zamene u partiji Forca Italija, koju je stvorio, imati sve veštine neophodne da stranku sačuva od propasti. Partijski lojalisti bili su tu zbog Berluskonija (pogotovu njegovih bogatih finansijskih injekcija) i biće teško naći nekoga za koga će se tako „zagrejati”.

Ovo je trenutak kad je Berluskonijev svet okrenut naglavačke, što za Italijane ne mora da bude loše. Većina njih reći će da je u njegovo vreme, koje je potrajalo, bilo loše. Nesporno je da već decenijama četvorostruki premijer Italijanima nije „krojio odela” po njihovoj meri. Neretko im je bilo tesno i u sopstvenoj koži dok se on razmetao u svojim luksuznim vilama.

Svakako, ono što je bilo više neće biti.

Postavlja se jedino pitanje da li će se partijski članovi transformisati u preletače, što je omiljena politička disciplina u ovim i sličnim situacijama, ili će ipak opravdati naziv stranke, udružiti se i usmeriti snagu u samoodržanje. Ako pretpostavimo da će od druge opcije teško šta biti, gotovo je izvesno da će se Snaga Italije sliti kod Braće Italije, desničarske stranke Đorđe Meloni. Premijerkina vladajuća partija, koja u „svetom desničarskom trojstvu” čini vladu (uz Berluskonijevu stranku i Ligu Matea Salvinija) rado će u zagrljaj primiti „berluskonijevce”. I to iz više razloga. Prvi je što će ih oni oprati od fašističkih tragova i dodati im mejnstrim boje, rado prihvaćene u Briselu, gde aktuelna italijanska premijerka već pokušava da se predstavi u tom svetlu. Drugi je što je podrška poslanika Forca Italije u parlamentu suštinski važna za šeficu vlade.

Partiju bi mogao da preuzme Berluskonijev prijatelj, šef diplomatije Antonio Tajani, ali je upitno može li da drži članstvo na okupu ili će samo pospešiti preraspodelu. Postoje velike šanse da konce pomrse Berluskonijeva deca. Poznavaoci italijanskih prilika ne isključuju mogućnost da novi stranački šef dođe baš iz Berluskonijeve porodice. Recimo, da to bude njegova najstarija ćerka Marina, očeva mezimica koju je uveo u upravljanje porodičnom kompanijom. Ako ona i njen brat odluče da ostanu aktivni kako bi očuvali porodični uticaj i prezime na političkoj sceni, a sve se vrti oko novca kojim finansiraju desničare, Marina bi bila glavobolja Đorđe Meloni.

Ukoliko Marina i njen brat Pjer Silvio odluče za zavrnu finansijsku slavinu kako bi srezali troškove, partija neće preživeti. U italijanskoj štampi moglo je da se pročita kako je Berluskoni, navodno, svoje političko čedo „hranio” milionima evra. Bilo mu je stalo da struja koju je stvorio devedesetih godina prošlog veka, u vreme komunista, socijaldemokrata i demohrišćana, opstane. On je bio ujedinitelj desnice i sadašnja vlada je takođe njegova zaostavština.