Ovog aprila izdato 246 građevinskih dozvola manje nego lane

U Srbiji su u aprilu ove godine izdate 1.972 građevinske dozvole, što je 246 dozvola manje ili 11,1 odsto manje nego 2022. Prošlog aprila izdato je 2.218 dozvola i tada je statistika to zabeležila kao porast od 7,6 procenata u odnosu na 2021. Ove godine, od ukupnog broja izdatih dozvola 80,4 odsto odnosi se na zgrade (78,5 procenata izdato je za stambene zgrade), a 19,6 odsto odnosi se na ostale građevine (najveći deo na cevovode, komunikacione i električne vodove – 63,3 procenta). Da je zbog pada broja izdatih građevinskih dozvola već neko vreme upaljen „crveni alarm”, priznao je nedavno i Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

– Građevinarstvo čini šest odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, a u ovogodišnjem budžetu obezbeđeno je 3,6 milijardi evra za ulaganja u infrastrukturu. Ipak, pad građevinarstva događa se u većini zemalja u Evropi, a to je posledica ekonomske krize – naveo je Vesić. Dodao je da postoji više razloga zbog kojih se manje investira, a prvi je rat u Ukrajini, porast cena, rast cena kredita jer ih građani sada teže dobijaju.

– Tu su i naši subjektivni razlozi, kao što je neorganizovanost, slabije izdavanje građevinskih dozvola, duže čekanje nego što je dozvoljeno. Kada to sve saberete, dobijete pad u građevinarstvu – konstatovao je nedavno Vesić.

Istina je da investitori oklevaju s ulaganjima, prevashodno jer su im skupi krediti, a i teže ih dobijaju, ali to nije jedini razlog za pad broja izdatih građevinskih dozvola, smatra Ivana Vuletić, sekretar Udruženja za građevinsku industriju pri Privrednoj komori Srbije.

– I iz Republičkog zavoda za statistiku objasnili su razloge zbog kojih je primetan pad broja izdatih građevinskih dozvola. Jedan je porast cena građevinskog materijala, ali i strah od investiranja. Sporost administracije takođe utiče. Ipak, sve što se sada događa može se opravdati strahom od ulaska u nove investicije i porastom cena kredita. Investitori uvek prave proračun koliko će im se novca vratiti posle takvog ulaganja – objašnjava Vuletićeva. Podseća da, iako su se cene građevinskog materijala sada stabilizovale na tržištu, one su toliko porasle da su danas na višem nivou u odnosu na raniji period, što je takođe otežavajuća okolnost.

Za državu je veoma važan status građevinarstva. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodi u 2021. godini iznosio je 9,1 odsto, kada je to bila oblast na trećem mestu po udelu u privrednom rastu, posle prerađivačke industrije i trgovine. Lane je taj udeo spao na oko šest procenata.

– Učešće građevinarstva u BDP-u opada svuda u svetu, tu nema ničeg novog i neobičnog. Dokle će taj trend da traje niko ne može da predvidi. Na kraju krajeva, niko ne zna ni do kada će rasti cene osnovnih životnih namirnica – naglašava ona.

Nameće se pitanje da li pad izdatih građevinskih dozvola od 11,1 odsto u odnosu na isti period 2022. zvuči kao znatan pad ili ne toliko veliki.

– Ne mislim da treba da budemo zabrinuti. Država samo treba da nastavi da razmišlja o davanjima podsticaja i načinima kako da se razradi građevinarstvo. Trebalo bi pospešiti stanogradnju kroz subvencije ili kroz pomoć za recimo kupovinu prvog stana za određene kategorije – navodi Vuletićeva.

Manje dozvola i u EU

U Srbiji su u prošloj godini ukupno izdate 29.344 građevinske dozvole, što je blagi pad u odnosu na 30.177 dozvola koliko ih je izdato u 2021. Ipak, i u zemljama Evropske unije broj izdatih građevinskih dozvola smanjen je za četiri odsto u 2022, a u 2021. je bio za 16 procenata veći nego 2020, pokazuju podaci Evrostata.